Konačna odluka o podnošenju zahteva za kandidaturu u EU trebalo bi da bude doneta sutra na zasedanju Saveta za evropske integracije, saznaje „Blic“. Plan državnog vrha je da u utorak sledeće nedelje, 22. decembra, podnese zahtev.
Dobro upućeni izvor „Blica“ kaže da je podnošenje zahteva za kandidaturu gotovo izvesno kada je reč o državnom vrhu, a „odluka prelomljena“ da se 22. putuje u Stokholm gde se i predaje zahtev. Međutim, kako podnošenje kandidature ne zavisi samo od vladajuće koalicije i Saveta za evropske integracije, već i evropskih partnera, u vrhu vlasti ostavljaju prostor za moguće izmene datuma. Tako se osim datuma koji planiraju vlasti ne isključuje ni ponedeljak 21, odnosno sreda 23. decembar.
U državnom vrhu su uzdržani, kao malo puta do sada, kada je reč o evropskim integracijama i izostaju zvanične izjave. Kako navodi naš izvor, razlog za uzdržanost je iskustvo Crne Gore koja je u jednom navratu bila vraćena da ne podnosi kandidaturu.
Značajan broj država, članica EU, poput Italije, Grčke, smatra da su se posle odmrzavanja prelaznog trgovinskog sporazuma stekli uslovi da Srbija podnese zahtev za kandidaturu. Međutim, s druge strane, ima i uticajnih članica, i ne samo Holandija i Belgija, koje smatraju da za to još nije vreme i preporučuju da zahtev treba podneti tek posle deblokade SSP i da Srbija ne bi trebalo da preskače stepenice. Kao argument se navodi i da su vizna liberalizacija i odmrzavanje prelaznog sporazuma dovoljni uspesi sadašnje vlasti.
Prema saznanjima „Blica“, državni vrh podnošenje zahteva za članstvo posmatra prvenstveno kao preuzimanje obaveza i odgovornosti Srbije. Takođe i kao potvrdu privrženosti Srbije evropskim integracijama. Iako ima evropskih članica koje smatraju da zahtev treba odložiti, vlasti u Beogradu smatraju da „na vrata treba pokucati kako bi se i otvorila“.
Kako se pretpostavlja, odluka Saveta za evropske integracije će biti da Srbija podnese zahtev za kandidaturu jer je ovo telo još u julu preporučilo Vladi da do kraja godine podnese zahtev. U Savetu su predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, manjina, kao i pojedinci iz nacionalnih institucija, nevladinih organizacija i sindikata.

Ostale vestiArhiva