- Godinu 2009. najviše ću pamtiti po ukidanju viza i uspehu Vlade prilikom približavanja Srbije Evropskoj uniji, po tom osećaju slobode koji je ljudima nedostajao svih ovih dvadesetak godina. Svi smo osećali teskobu, a ljudi su upadali u fizički, duhovni i mentalni kolaps. To se najviše odrazilo na mlade ljude koji su odrastali i živeli u jednom beznađu i poremećenom sistemu vrednosti. Čovek ne može da bude srećan ukoliko tu radost ne može da podeli sa ostalima, pa tako ni ja ne želim da se zatvorim u četiri zida i da uživam sama sa svojom porodicom. Želim da vidim srećna i nasmejana lica kada izađem iz kuće, volela bih da svi živimo bolje i dostojanstvenije - priča Lepa Brena.

Šta je vama lično obeležilo prošlu godinu?
- To što sam bez velikog pritiska i bez teške ambicije održala velike koncerte i turneje na prostoru koji mi jednostavno i pripada i što sam stavila tačku na ovih 17 godina koje su, zahvaljujući „velikim umovima” sa ovog podneblja, sve nas bacili pola veka unazad.

Većina je srdačno i s radošću dočekala vaš povratak na scenu, ali neke grupe ljudi u čijim glavama rat još nije prošao reagovale su burno. Da li vas je to psihički uzdrmalo?
- Mnogo je kilometraže iza mene i puno bitaka da bih na to obraćala posebnu pažnju. Generacije ljudi koji se nisu ni rodili kada sam ja počela da pevam prihvatile su taj moj optimističan, pozitivan i kreativan stav prema muzici i životu i to mi je sasvim dovoljno da nastavim dalje.

Kako stižete da budete i poslovna žena, pevačica, supruga i majka, ali i, žargonski rečeno, dobra riba?
- (smeh) E baš ste me nasmejali s ovim - dobra riba! O tome uopšte ne razmišljam pošto ne stižem ni da jedem. Izgleda da se, kada puno radiš, navikneš na svoj lik i delo, pa sebe ne možeš da fasciniraš. Osećam sreću i zadovoljstvo kada ostvarim cilj koji sam sebi zadala, a komplimenti mi u svakom slučaju prijaju. Najčešće ih dobijam od žena.

Imate dug i stabilan brak. Koji je recept?
- Po pisanju medija to se i ne bi baš reklo, pošto se Boban i ja razvodimo već 20 i kusur godina. To je šarena laža za prodaju časopisa. Boba i ja se veoma žestoko raspravljamo, svako zbog svojih principa, ali svesni smo toga da nijedno od nas nema razloga da prekida nešto što dobro funkcioniše. Uspešan tim se ne rastura. U našem braku nije sve med i mleko, ali bolje je da budeš s onim s kim se svađaš ali ga voliš, nego da budeš s nekim s kim nema svađe ali nema ni ljubavi.

Verovatno ste kao lepa žena imali puno udvarača. Kako ste uspeli da odolite izazovima i sačuvate brak?
- Mislim da je to stvar principa i karaktera. Nisam želela da reskiram zbog nečeg trenutnog i upropastim ono što ima trajnu vrednost. Drugo, uprkos svim iskušenjima ne želim da povredim onog ko je pored mene i pruža mi toliko pažnje, podrške i predstavlja moj najveći oslonac u životu. Pretpostavljam da isto tako i Boba razmišlja. Recept za brak su pod A - ljubav i pod B - poverenje. Ovo drugo se stvara i gaji celog života. Kada jednom vaza pukne, vi možete da je zalepite, ali nikada nećete biti sigurni da voda neće curiti kroz pukotinu. Isto je i kod ljubavi.

Jeste li zadovoljni kako ste vaspitali decu?
- Roditelji moraju biti primer svojoj deci. Od dece bi trebalo da stvorimo mentalno i duhovno stabilne ljude koji su nahranjeni ljubavlju i sigurnošću. Svoje sinove posmatram kao nežne biljke koje stoje na vetrometini. Kada ih vetar savije, Boba i ja strepimo i tu smo da ih ispravimo i pomognemo im da stasaju u prave, snažne ljude. Ovih 17 godina, koliko se nisam aktivno bavila pevanjem, gajila sam decu, i Bobinog sina i naše dvoje. To mi je predstavljalo zadovoljstvo. Jer deci nisu potrebne uspešne mame koje ih ne ljube i ne uspavljuju uveče, već one koje im daju sigurnost, pažnju, ljubav i vreme. Meni su sinovi uvek bili na prvom mestu. Mada, kako odrastaju vidim da se vezuju za oca i da više nije neophodno da mama bude stalno u kući i dostupna 24 sata.

Ostale vestiArhiva