Bugarska je ponovo, posle sto godina, potegla zahtev da joj Turska plati naknadu za imovinu građana, koji su svojevremeno zbog zuluma pobegli iz istočne Trakije. Ankara je odmah uzvratila svojim viđenjem tih istorijskih događaja: u vreme Balkanskih ratova i mnogi Turci su, kažu, bili prisiljeni da beže iz Bugarske.

Ministar Božidar Dimitrov, koji je u Sofiji zadužen za bugarsku dijasporu, izjavio je da će njegova zemlja zatražiti odštetu od 14 milijardi evra, kao nadoknadu za imovinu 250.000 Bugara koji su 1913. godine bili prisiljeni da napuste istočnu Trakiju, provinciju zapadno od Bosfora i Dardanela. U Sofiji je potvrđeno da će zvaničan zahtev Turskoj biti podnet do kraja godine.

„To je više istorija nego politika”, objašnjavaju ovaj potez u vladi desnog centra premijera Bojka Borisova. U Ankari ne spore komšijske tvrdnje, ali u isto vreme potežu i svoje viđenje tih zbivanja.

„Ono što se dogodilo u istoriji nisu bile samo migracije u jednom smeru…U to vreme (tokom Balkanskih ratova) dva miliona Turaka pobeglo je iz Bugarske”, uzvratio je šef diplomatije Ahmet Davutoglu. On primetno pokušava da smiri strasti i ukazuje na povoljan razvoj odnosa između dve susedne zemlje koji mogu da „posluže kao model za ugled u regionu u godinama posle ’hladnog rata’”. Šef diplomatije je apelovao na zvaničnike susedne zemlje da se uzdržavaju od izjava koje mogu da naruše tursko-bugarsko prijateljstvo.

U vreme Balkanskih ratova i raspada Otomanske imperije bugarska manjina praktično je iščezla sa prostora današnje Turske. U Bugarskoj, i pored progona komunističkog režima Todora Živkova, danas živi 700.000 muslimana turskog porekla.

U Sofiji uveliko pripremaju dokaze kojim žele da potkrepe svoj zahtev. Dosad je prikupljeno 2.300 raznih dokumenata, koji svedoče da su njihovi preci svojevremeno bili prisiljeni da ostave ogromnu imovinu u istočnoj Trakiji. Podseća se, takođe, da su dve zemlje još 1925. godine postigle sporazum o kompenzacijama, ali to je sve dosad ostalo prazno slovo na papiru.

„Plaćanje kompenzacija je jedan od više uslova za ulazak Turske u EU”, kaže ministar Dimitrov.

To objašnjava zašto je Bugarska baš sada, sa sto godina zakašnjenja, odlučila da ponovo potegne ovo pitanje. Turska je u međuvremenu postala kandidat za ulazak u Evropsku uniju i već je sa Briselom otvorila pristupne pregovore u 12 od ukupno 35 poglavlja. Zvanični predstavnik vlade u Sofiji Veselin Ninkov je nagovestio, kako su preneli istanbulski mediji, da bi ovaj problem, ukoliko se u međuvremenu ne reši, mogao da bude razlog da Sofija „stavi veto na napredak Turske ka članstvu u EU”. On tvrdi da mešovita radna grupa treba da pokuša da pronađe zajednički jezik kako bi se izbeglo pogoršanje odnosa dve savezničke zemlje, članice NATO-a.

Turska će se, ukoliko se ovaj čvor ne razmrsi, naći u delikatnoj situaciji pogotovo što se i bez toga, od samog starta, suočava sa preprekama na putu ka Briselu, koje joj postavljaju Republika Kipar, Grčkai Francuska. To pitanje o kompenzacijama će se, kako se najavljuje u Istanbulu, naći na dnevnom redu tokom posete premijera Borisova koja se u Ankari očekuje krajem ovog ili početkom idućeg meseca.

Ostale vestiArhiva