I Beograd i Podgorica naglašavaju da im je stalo da imaju najbolje moguće međusobne odnose. Ali dok za Srbiju uspostavljanje diplomatskih odnosa Vlade Crne Gore sa Prištinom narušava regionalnu stabilnost i otežava dobrosusedske odnose, Crna Gora smatra da radi u interesu dobrih odnosa na Balkanu.

Analitičari smatraju da je reakcija Beograda u vidu povlačenja ambasadora Zorana Lutovca iz Podgorice očekivana i da zahlađenje odnosa neće dugo trajati.

Zvanična Crna Gora se nada da će pogoršanje odnosa sa Srbijom biti kratkotrajno. Politički direktor Ministarstva inostranih poslova Crne Gore Vesko Garčević nada se da će Srbija vrlo brzo shvatiti da razvoj dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje nemaju alternativu.

Potpredsednik crnogorske vlade Svetozar Marović traži od Beograda da razume Podgoricu jer njena odluka ne može da promeni status Kosova, ali zato može da ugrozi crnogorske evrointegracije.

“Ovim potezom Crna Gora nije htela da provocira. Vodi računa o svojim nacionalnim interesima i ima pravo na svoje odluke i mislim da ne može da uzdrma stabilnost regiona, naprotiv”, kaže funkcioner DPS-a Crne Gore Miodrag Vuković.

Ministarstvo inostranih poslova Srbije ne misli tako. "Uspostavljanje diplomatskih odnosa Vlade Crne Gore sa Prištinom narušava regionalnu stabilnost i otežava uspostavljanje najboljih mogućih odnosa među susedima, što je prioritet Vlade Republike Srbije", poručeno je iz srpskog resornog ministarstva.

Odgovor Beograda, to jest povlačenje ambasadora Srbije u Podgorici na kosultacije je legitimni diplomatski gest, a zahlađenje u odnosima ne bi trebalo da traje dugo, smatra politički analitičar Milan Nikolić.

“Treba da kažete u međunarodnim odnosima šta vas boli i šta vas žulja. Dobro je da znaju šta vam smeta. Neće ovo zahlađenje dugo trajati, to je legitiman potez”, navodi Nikolić.

Iz Prištine stiže vest da će kosovska vlada odmah započeti i zakonsku i tehničku proceduru za otvaranje ambasade u Podgorici.

Crnogorski predsednik Filip Vujanović kaže da neće potpisati akt o razmeni diplomata dok ne budu rešena "neka otvorena pitanja", kao što je rešavanje statusa crnogorske manjine na Kosovu i stvaranje uslova za povratak raseljenih i prognanih.

Ostale vestiArhiva