Ni posle jučerašnje javne rasprave sudijama Ustavnog suda Srbije sigurno neće biti lako da donesu ocenu o ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o lokalnim izborima, kojima se regulišu pitanja blanko ostavki (član 47) i određivanja kandidata sa izborne liste kojima će se dodeliti dobijeni odbornički mandati (član 43), jer su mišljenja učesnika bila podeljena. U istom „paketu” će se odlučivati i o tome da li je ustavan član 18. kojim je propisano da najmanje 30 birača potpisom treba da podrži svakog kandidata na izbornoj listi, kao i da predlagač mora na izbornoj listi imati najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira.
Predsednica USS Bosa Nenadić, koja je i sudija izvestilac u ovom postupku, istakla je da je sud predložio održavanje javne rasprave zbog toga što je otvoren niz pitanja koja su od šireg ustavnopravnog značaja. Ona je, između ostalog, istakla da se postavlja pitanje da li su odredbe člana 18. u skladu sa ustavnim jemstvima obezbeđivanja potrebne zaštite nacionalnih manjina radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti, kao i da li se odredbama člana 43. (po kome podnosilac izborne liste dobijene mandate može da raspodeljuje kandidatima po sopstvenom izboru, a ne po redosledu sa izborne liste) uvodi svojevrstan oblik posrednih izbora i time krše ustavna načela o narodnom (građanskom) predstavništvu i neposrednosti izbora odbornika. U vezi sa članom 47. postavlja se, pored ostalih, pitanje da li se blanko ostavkama omogućava političkim strankama da neposredno vrše vlast na lokalnom nivou i da je potčine sebi.
Inicijatori postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 47, među kojima je i narodni poslanik Tomislav Nikolić, ostali su pri stavovima da one nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim konvencijama, jer se njima, između ostalog, ograničava institut slobodnog predstavničkog mandata svodeći ga na imperativni mandat. Predstavnik zakonodavca Vlatko Ratković, koji je predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, odbacio je sve navedene argumente inicijatora postupka, tvrdeći da su sve inicijative (za sva tri člana) neosnovane, odnosno da su sve pomenute odredbe u potpunoj harmoniji sa Ustavom Srbije i nisu u koliziji sa relevantnim međunarodnim konvencijama. Na istom stanovištu bili su i predstavnici Ministarstava za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ljudska i manjinska prava.

Ostale vestiArhiva