Blagojević je u aprilu optužen po 17 tačaka optužnice za reketiranje, korupciju, davanje netaćnih podataka istražiteljima i druge kriminalne aktivnosti vezane za pokušaj prodaje mesta Baraka Obame u Senatu posle njegovog imenovanja za predsednika SAD, podsetio je Rojters.
Optužnica se delom zasniva na zakonu iz 1988. godine o časnom služenju javnosti, a Vrhovni sud treba da odlući da li je taj zakon ustavan.
Tužilaštvo je stoga revidiralo optužnicu, ne menjajući suštinu, već dodajući osam tačaka koje se ne temelje na spornom zakonu, ali koje omogućavaju da, u slućaju povlaćenja tog zakona, Blagojeviću bude suđeno po istoj optužnici.
"Nove optužbe odnose se na isto zločinačko ponašanje", objasnio je okružni javni pravobranilac Patrik Ficdžerald. "Eventualno povlačenje zakona sada više ne može bitnije da utiće na slučaj."
Tužilaštvo je iz istog razloga dodalo po tri tačke i optužnicama protiv Blagojevićevog brata Roberta i dvojice tadašnjih guvernerovih pomoćnika.
Demokratski guverner Blagojević smenjen je u januaru 2009. godine, tokom drugog mandata. Prilikom prvog pojavljivanja pred sudom izjasnio se da nije kriv ni po jednoj taćki optužnice. Nastavak procesa zakazan je za 3. jun.
Prema zakonu iz 1988, javni funkcioneri mogu biti osuđeni za korupciju ukoliko ne služe ćasno građane koje predstavljaju.
Međutim, nekoliko sudija Vrhovnog suda ocenilo je prošle godine, u odvojenim slućajevima, da je zakon o "ćasnom služenju" vrlo neprecizan i da bi mogao da bude primenjen na skoro sve javne službenike.
Vrhovni sud bi trebalo da donese odluku za nekoliko meseci.

Ostale vestiArhiva