Brisel - Finska kao predsedavajuća država Evropske unije nada se da će ove nedelje postići dogovor da za fond namenjen oblasti naučnog istraživanja bude izdvojeno 54,5 milijardi evra, ali izgleda da se na današnjem ministarskom sastanku može očekivati oštra debata o kontroverznoj temi finansiranja nuklearnih i genetskih istraživanja.
Države članice ostaju podeljene, kada je reč o tome treba li dati zeleno svetlo finansijskom paketu za period od 2007. do 2013, nakon čega bi se dugoročni projekti koje plaća Brisel neometano razvijali. "Ne možemo izbeći neke nove tehnologije ukoliko želimo da držimo korak sa poslednjim dostignućima nauke i istraživanja", izjavio je jedan finski diplomata, i dodao da je potrebno pronaći "razuman put za napredak".
Oba kontroverzna predmeta istraživanja relativno su minoran problem, kada je reč o novcu koji za njih valja izdvojiti, ali su u političkom i ideološkom smislu široko shvaćena kao burad baruta. Osam država, Nemačka, Austrija, Poljska, Slovačka, Slovenija, Litvanija, Luksemburg i Malta, blokira ideju da EU treba da plaća projekte u kojima se za genetska istraživanja koriste osnovne embrionske ćelije.
Ove države insistiraju da zajednički budžet EU ne sme biti korišćen za aktivnosti koje su u nekim članicama zabranjene, uprkos tvrdnjama da takva istraživanja mogu biti od suštinskog značaja u pronalaženju lekova za hronične bolesti kao što su Parkinsonova i Alchajmerova. Povrh svega, jedino Austrija ne podržava ideju da EU daje novac za istraživanje proizvodnje nuklearne enenergije.
Protivljenja mogu dovesti do podnošenja kompromisnih amandmana u poslednji čas, budući da usvajanje plana finansiranja istraživačkih projekata zahteva jednoglasan pristanak država članica. Poslednji razgovori pred sastanak ministara pokazali su neke promene stavova. Blok koji se suprotstavlja istrživanjima pomoću osnovnih ćelija sada je relativno slab jer ima samo 91 glas, jedan manje no što je potrebno za takozvanu manjinsku blokadu.

Ostale vestiArhiva