Postignut dogovor za spasavanje Grčke iz budžetske krize. Šefovi država ili vlada EU na Samitu u Briselu istakli da EU neće napustiti Grčku, ali i naglasili da Atina treba da poštuje zajednička pravila o deficitu.
Glavna tema Samita 27-članog bloka, koji je održan u Briselu bila je grčki dug od 300 milijardi evra koji ugrožava čitavu evrozonu.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, posle sastanka, rekao je da je postignut dogovor za spasavanje Grčke iz budžetske krize, koji će biti objavljen u Solveju, mestu gde se održava Samit šefova država i vlada EU.
Sastanku, koji je održan iza zatvorenih vrata, prisustvovali su grčki premijer Jorgos Papandreu, francuski predsednik Nikola Sarkozi, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše i predsednik Evropske komisije Žoz Manuel Barozo.
Merkel je rekla da Evropska unija "neće napustiti Grčku" koja je suočena sa budžetskim problemima, ali je i naglasila da Atina treba da poštuje zajednička "pravila" o deficitu.
"Ima pravila i ta pravila treba poštovati. Mi ćemo na bazi toga usvojiti jednu deklaraciju", rekla je Merkel.
Iako detalji sporazuma nisu objavljeni, prema nekim izveštajima, Grčkoj će biti ponuđene kreditne garancije umesto direktne finansijske pomoći, dok je druga mogućnost o kojoj se nagađa pomoć MMF-a, iako većina evropskih lidera to želi da izbegne.
U Uniji priznaju da je ovo prva velika kriza sa kojom je evro suočen još od uvođenja zajedničke evropske valute, 1. januara 1999. godine.
Uoči sastanka, ulice u Grčkoj je blokiralo 10.000 radnika u javnim službama, koji su nezadovoljni što država restriktivnim merama rešava dužničku krizu.
Akcijama na evropskim berzama skočila je vrednost u jeku nagađanja da će Unija ponuditi Grčkoj finansijsku pomoć.
Osim situacije u Grčkoj teme Samita će biti ekonomska politika i nova strategija EU za privredni rast i zapošljavanje.
Razgovaraće se i o lekcijama koje treba izvući iz međunarodne konferencije o klimatskim promenama održane u decembru u Kopenhagenu, najnovijim međunarodnim dešavanjima i o budućoj pomoći nastradalima na Haitiju.
"Naš sastanak smatram početkom procesa prisnog i kontinuiranog zajedničkog rada šefova država i vlada po svim važnijim pitanjima sa kojima se suočava EU. Moja je namera da se Savet EU redovno vraća ovim temama i obezbedi jasno vođstvo", naveo je Van Rompej.

Ostale vestiArhiva