Nikola Pejaković tumači lik Dorijana u filmu „Mi nismo anđeli 3“ čija će snimanje biti gotovo krajem nedelje. U filmu, on je rokenrol zvezda koja je prodala dušu đavolu. U privatnom životu Nikola se do sada bavio slikanjem, režijom, glumom, pisanjem scenarija, muzikom, a dušu je uspeo nekako da sačuva.

- Svim tim sam se bavio u određenim periodima života toliko ozbiljno da sam pomislio da sam upravo to, a onda bih prešao na drugo zanimanje. Ovoga trenutka ne znam šta bih voleo da stoji pored moga imena, jer sam potpuno demotivisan. Nemam ambicije ni želje da stvaram nešto novo. Imam taj problem da ne cenim stvari koje sam nekada cenio. Mislio sam da je bavljenje umetnošću nešto najsvetije i najvažnije u mom životu, a sada sam shvatio da se i tada može biti duhovni kepec. Kao što ako sviraš rokenrol ne znači da si nešto pametniji od narodnjaka. Možeš biti isto tako glup u rokenrolu. Ima milion primera za to. Ja sam došao u Beograd da budem reditelj i onda sam se posvađao s pozorištem na vrlo ozbiljnim osnovama. Onda, svi me znaju kao glumca, a ja se ne osećam kao glumac. Ceo život se bavim muzikom, a to niko ne zna. Išao sam u srednju likovnu školu i četiri godine sam mislio da ću biti slikar, a nisam uzeo četku i ugalj od trenutka kada sam upisao akademiju - priča Nikola Pejaković za „Blic“.

Šta je vama bilo najzanimljivije na snimanju „Anđela 3“?
- Nemam kondicije i negde na petnaestom danu snimanja nisam mogao da potrčim, i najjednostavniji fizički potez meni je predstavljao problem. Video sam prvi put koliko sam debeo i šta sam napravio od svog tela. Interesantno je to što je mom liku upravo to trebalo - da bude razvaljen.

Da li ste zadovoljni partnerkom u filmu - Sekom Aleksić?
- Da. Seka je vrlo neposredna i dobra cura. Ona je tamo negde iz mojih krajeva, kao i njen muž. Jednostavna je žena koja nema tremu ni privatno, a ni u kadru. Ona je savršen naturščik, jer je to ona. Ono što se od nje tražilo, ispunila je sto odsto. Žena se bavi nekim drugim poslom i ne poznaje tajne ovog zanata, ali se savršeno dobro snalazi pred kamerom.

Na koji period karijere ste ponosni, a koji biste izbacili?
- Pa, izdvojio bi film „Lepa sela lepo gore“ i seriju „Složna braća“. Film „Lepa sela“ bio je trenutak posle koga su mnogi glumci počeli da se bave drugim poslovima, uglavnom producentskim. Mene to nikada nije interesovalo. Mene ne zanima ni da li će moja karijera glumca posle nekog filma krenuti gore ili dole. Isti taj period, o kome govorim, bih i izbacio iz svoje karijere. Da mogu, promenio bih ceo svoj život.

Koliko su poroci imali uticaj na vašu karijeru?
- Poroci su mi mnogo odmogli u životu, znam u gram koliko su mi odmogli; a koliko su mi pomogli - to ne znam. Naivci misle da droga pomaže u kreativnosti, a ozbiljni umetnici znaju da tu nema istine. To je isto kao što se inspiracija ne čeka, nego se traži kroz rad.

Šta niste uradili, a voleli biste da uradite?
- Voleo bih da vodim prosečan život. Takođe, voleo bih da probam da ne mislim svojom glavom već da slušam nekog ko je pametniji od mene i ko bi mi govorio šta da radim. Na takve ljude sam naišao samo u religiji. Nisam ih našao ni među umetnicima, političarima, alkoholičarima, narkomanima, dilerima, taksistima, već samo među ljudima koji se bave religijom. To me je opredelilo da od jednog momenta više ne budem ateista. Isto tako zanima me šta nas čeka posle smrti. To je najbitnija tema našeg života i mislim da jedino to ima smisla da se ispituje. Sve ostalo je ispitano.

Ostale vestiArhiva