Tadić, je u Novom Sadu poručio da integritet Srbije ne sme biti dovođen u pitanje na međunarodnim forumima ni na implicitan ni na eksplicitan način.
"Ti principi nisu izmenjivi. Srbija neće učestvovati ni na jednom međunarodnom forumu na kome se ne poštuju principi UN", istakao je Tadić.
Prema njegovim rečima, Srbija želi prisustvo kosovskih Albanaca na međunarodnim forumima, ali to učešće mora biti organizovano na način koji ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet Srbije.
"Ako na Brdu kod Kranja budu ispoštovani ovi principi, mi ćemo učestvovati", rekao je predsednik Tadić.
Predsednik i predsednik Mađarske Laslo Šoljom danas su u Novom Sadu još jednom potvrdili izuzetno visok nivo bilateralne saradnje dveju država, ističući, pre svega, značaj ekonomske saradnje u uslovima svetske ekonomske krize.
Predsednik Tadić je, posle susreta sa Šoljomom, koji u Vojvodini boravi u višednevnoj privatnoj poseti gde sa mađarskom nacionalnom zajednicom proslavlja godišnjicu revolucije 1848. godine, istakao da dve države uspešno odolevaju udarima ekonomske krize.
"Govorili smo o izgradnji infrastrukture između Beograda i Budimpešte. Tokom 2010. Srbija će završiti kompletan autoput od Beograda do Horgoša a tokom sledeće godine verovatno i krak ka Kelebiji", rekao je Tadić.
Izgradnja saobraćajne infrastrukture u Srbiji, prema Tadićevim rečima, doprinosi, ne samo srpskoj, već i mađarskoj ekonomiji, a obeležavanje završetka radova biće, kako je rekao, prilika da se predsednici dve države ponovo sastanu.
Šoljom je ukazao na veliki značaj novog Statuta Vojvodine, posebno na Zakon o nacionalnim savetima, koji praktično omogućava, kako je rekao, "punu kulturnu autonomiju" manjinskih zajednica, uključujući i vojvođanske Mađare.
Mađarska zajednica u Vojvodini doprinosi približavanju Srbije Evropskoj uniji, a zvanična Budimpešta će učiniti sve što je u njenoj moći da se u Briselu što pre stavi na dnevni red prihvatanje kandidature naše zemlje u EU, rekao je Šoljom.
"Dogovorili smo se o potrebi da se izradi jedan novi sveobuhvatni mađarsko-srpski i srpsko-mađarski rečnik, kao i o tome da bi trebalo realizovati nedavno potpisani protokol o formiranju jedne mešovite komisije istoričara sa zadatkom da utvrde žrtve krajem i neposredno nakon Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Mađarska akademija nauka je već imenovala svoj deo radne grupe, a očekujem da će to uskoro učiniti i SANU", rekao je mađarski predsednik.

Ostale vestiArhiva