- Pušenje je, kako je predviđeno tim predlogom, zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, ali su iz te zabrane izuzeti ugostiteljski objekti, u kojima, u zavisnosti od površine, upotreba duvana može biti dozvoljena. Takođe, pušenje je potpuno zabranjeno i u prostoru koji nije zatvoren, a koji je funkcionalni deo objekta u kojem se obavlja delatnost zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, uključujući i dvorišni prostor, kao i otvoreni prostor za održavanje pozorišnih, bioskopskih i drugih vrsta predstava - kaže za „Blic“ Zorica Pavlović, pomoćnik ministra zdravlja i jedan od autora nacrta zakona.

Kako objašnjava, poslodavac može da odredi posebnu prostoriju za pušenje na kojoj je obavezan da istakne znak da je pušenje u toj prostoriji dozvoljeno. U zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, u prostoru državne uprave i lokalne samouprave ili gde se proizvode lekovi, hrana i slično pušenje je potpuno zabranjeno.
- Što se ugostiteljskih objekata tiče, ukoliko je veći od 80 kvadrata pušenje nije u potpunosti zabranjeno. Odgovorno lice je dužno da odredi najmanje 50 odsto prostora u kome će to biti učinjeno, odnosno da odredi stolove, pultove, šankove i druge površine. Tačnije, veći deo mora biti određen kao prostor u kome je pušenje zabranjeno. U takvim objektima može se odrediti i posebna prostorija namenjena isključivo za pušenje, u kojoj nije dozvoljeno služenje i konzumiranje hrane ili pića - objašnjava Zorica Pavlović i dodaje da iznad vrata ili uz vrata prostorije za pušenje mora da postoji oznaka „prostorija za pušenje“.

Ta prostorija mora imati i oznaku koliko ljudi sme istovremeno tu da boravi u zavisnosti od kapaciteta ventilacionog sistema za prečišćavanje vazduha. Takođe, mora biti zatvorena u celini i sa kliznim vratima, opremljena ventilacionim sistemom, tako da duvanski dim iz te prostorije ne sme da prelazi u druge.
Kafići manji od 80 kvadrata mogu biti ili pušački ili nepušački, naravno, uz obavezan znak na ulazu.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da usklade svoj rad sa odredbama ovog zakona u roku od 180 dana od dana njegovog stupanja na snagu. Na svim ulaznim vratima svakog zatvorenog radnog i javnog prostora i prevoznog sredstva mora da bude znak zabrane, a tamo gde je to dozvoljeno tabla koja to pokazuje.
Pušenje se zabranjuje u javnom prevozu i prostoru koji služi kao čekaonica, a odgovorno lice dužno je da sprovede tu zabranu i da obezbedi da se u tom prostoru ne nalaze opušci duvanskih proizvoda i pepeljare.

Šta izaziva pušenje
- Pre svega, rak pluća, potom usne duplje, grkljana, jednjaka, želuca, pankreasa, bubrega i mokraćne bešike, grlića materice, a u novije vreme sve se češće pominje i rak dojke kod mlađih žena
- koronarnu bolest i posledično infarkt miokarda, zatim arteriosklerozu i aneurizmu abdominalne aorte
- hronično opstruktivne bolesti pluća (emfizem i hronični bronhitis)
- teškoće pri začeću, češće spontane pobačaje, komplikacije u trudnoći, porođaj pre termina i rađanje dece s manjom telesnom težinom
- dugotrajno izlaganja nepušača duvanskom dimu dovodi do istih posledica kao i pušenje, ali u manjem procentu.

Poražavajuća statistika
Svaki treći odrasli stanovnik, kao i više od osam odsto dece uzrasta od 13 do 15 godina puše, pokazuju istraživanja Ministarstva zdravlja. Na dnevnom nivou popuši se najmanje milion paklica cigareta, a od posledica pušenja u Srbiji umre 15 odsto od ukupnog broja umrlih, i to najviše zbog plućnih, kardiovaskularnih i malignih bolesti. Svakodnevno ili povremeno puši 33,6 odsto odraslih stanovnika. Tome treba dodati i da je u Srbiji skoro dve trećine odraslih izloženo duvanskom dimu u svojoj kući, a na radnom mestu 44,9 odsto zaposlenih. U duvanskom dimu ima oko 4.000 toksičnih i više od 60 kancerogenih materija.

Ostale vestiArhiva