Savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije i bivši član G17 plus Ksenija Milenković, koja je tužila Srbiju Sudu za ljudska prava u Strazburu, izrazila je danas spremnost da se u potpunosti odrekne zahteva za isplatu 100.000 evra na ime nematerijalne štete.
Milenkovićeva je kao član G17 plus sa tadašnjim stranačkim kolegom Goranom Paunovićem tužila Srbiju Sudu u Strazburu zbog nezakonitog oduzimanja poslaničkih mandata u maju 2006.
Ona je u intervjuu Televiziji B92 naglasila da neće odustati od zahteva da Srbija prihvati odgovornost za oduzimanje poslaničkih mandata i aktiviranje blanko ostavki, da će insistirati na tome da dobije javno izvinjenje i da takve ostavke budu ukinute.
Ističući da je pogrešila što je potpisala blanko ostavku i da je suština u povredi gradjanskog, političkog i izbornog prava, ona je rekla da Srbija sa blanko ostavkama ne može da udje u EU i da ih ni Savet Evrope, čiji je Srbija član, ne prihvata, zbog čega će biti neophodna i promena Ustava.
Povodom primedbi da radi za državu koju tuži, Milenkovićeva je navela da je sa Paunovićem podnela tužbu 2006. kada je radila u nevladinom sektoru, da je za državu počela da radi tek posle izbora i da je, ako je to argument i problem, spremna i da ostane bez posla.
Milenkovićeva (tada Milivojevićeva) i Paunović su 2003. izabrani za poslanike G17 plus, a Skupština Srbije im je prestanak mandata konstatovala 15. maja 2006, posle aktiviranja njihovih blanko ostavki zbog tadašnjeg sukoba Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića.
Oni su tražili poništenje relevantnih odluka Skupštine Srbije o njihovom razrešenju i imenovanju drugih poslanika i pozvali se na povredu izbornog prava, pravičnosti postupka pred Vrhovnim sudom i Ustavnim sudom, diskriminaciju zbog iznetog mišljenja i odsustvo delotvornog pravnog sredstva za povredu njihovog pasivnog biračkog prava.
Pravni zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava Slavoljub Carić rekao je da Srbija, povodom tužbe nekadašnjih poslanika G17 plus, može ili da se brani ili da ide na poravnanje, a rok do kada bi trebalo da se odluči izmedju te dve opcije je septembar.
On je objasnio i da skupštinski Administrativni odbor odlučuje o tome da li će Srbija ići na odbranu ili na poravnanje, a predsednik tog tela Nenad Konstantinović najavio je da će Odbor ponovo zasedati i raspravljati o narednim koracima u tom slučaju.
Milenkovićeva smatra da je važno da deklaracija Skupštine Srbije o Srebrenici bude praćena naporom da se saradnja Srbije sa Haškim tribunalom sprovede do kraja.
Ona je ocenila da je deklaracija Skupštine Srbije o Srebrenici važna, jer pokazuje da se Srbija prvi put suočava sa zločinom, da prihvata njegovo postojanje i da je spremna da se suoči sa prošlošću, što su i EU i SAD pozdravile.

Ostale vestiArhiva