Svaki drugi stanovnik Haga, Amsterdama ili Roterdama nosi prirodni „pečat” svog drugačijeg porekla a od ukupno 16,5 miliona stanovnika Holandije, petina su useljenici, prve ili druge generacije. Dovoljno je samo letimično pogledati uzane ulice, mnogobrojne restorane i prodavnice u gradovima jedne od najrazvijenijih i najgušće naseljenih zemalja sveta pa da se shvati da su pridošlice i različitih konfesija. Procenjuje se da među njima ima oko milion muslimana.

Holanđane u junu čekaju parlamentarni izbori. U zemlji koja sebe želi da predstavi pre svega kao bedem tolerancije i liberalnih zakona, poslednjih godina u uzletu je partija antiislamskog političara Hirta Vildersa, čuvenog po poređenju islama sa fašizmom, Kurana sa Hitlerovom knjigom „Majn kampf” i zahtevu „da se zaustavi islamizacija”. Frans Dženekens, na čelu programa „Različitost” radio-televizijske kuće NPS, koja nastoji da stimuliše holandsku različitost, kaže da je, kad je reč o manjinama, sada ,,dramatična situacija”, jer postoji jak nacionalistički pokret („kao i u Srbiji i Poljskoj”), čiji je cilj jačanje nacionalnog osećanja ,,pravih” Holanđana.

Rasprava o suživotu između islamske i hrišćanske zajednice posebno se zahuktala, kako smo čuli od holandskih kolega, nakon ubistva političara Pima Fortujna i filmskog režisera Tea van Goga , (praunuka brata velikog slikara Vinsenta van Goga), koje se dogodilo, pre nekoliko godina, baš u Medija parku čiji smo mi bili gosti, od strane islamskih fundamentalista.

Emitujući program za mlade i stare, često vrlo humoristične sadržine, u kojem su glavni akteri neki od pripadnika nacionalnih manjina, NPS se, prema rečima Dženekensa, trudi da ne deli ljude na bele i crne, već da pokaže Holandiju u svim njenim razlikama. Tako se, recimo, u emisiji ,,Devojke halala”, u kojoj glavnu ulogu imaju mlade pripadnice islama s maramama na glavi, ali u farmerkama, govori o religiji i tabuima.

S temom različitosti, ali sasvim na drugačiji način, bavi se i ,,Rijag Rijnmond”, institut za mentalno zdravlje, u lučkom gradu Roterdamu, u koji stiže veliki broj, što legalnih što ilegalnih, mladih imigranata sa svih krajeva sveta. Cilj ove ustanove, svojevremeno novčano pomagan i iz evropskih fondova, jeste da pomogne mladima, s psihološkim, sociološkim i porodičnim problemima, a, neretko i sa bogatim kriminalnim iskustvom, da se uključe u holandsko društvo. Da bi ih naučili da se ponašaju „na Holanđanima prihvatljiv način”, timovi sastavljeni od sociologa, psihologa, psihijatara, lekara i mentora (od koji su neki i sami imigranti, poput Hrvata Karla Šervedija), smišljaju razne metode. Jedna od njih je i formiranje fudbalskog tima, u kojem ,,nestaje agresivno ponašanje”. Heni Lame, istraživač u „Rijagu”, ističe da ti mladi ovde neretko dođu ,,kao žrtve sistema, a izađu kao zvezde”. Na pitanje ,,Politike” da li je Institutu poznato šta se sa njima zbiva kada napuste „Rijag”, Lame je dala odrečan odgovor.

Pored toga što se Holanđani hvale svojom multikulturalnošću, naročito ističu i ulogu Haga (u kojem žive pripadnici više od 120 različitih nacija) na međunarodnoj sceni. Tako u tamošnjoj Gradskoj većnici, smeštenoj u izuzetno modernom atrijumskom zdanju ,,presečenom” pasarelama i prirodnom svetlošću sa svih strana, o svom gradu, sa nepunih pola miliona stanovnika, govore, pre svega, kao o gradu „mira i pravde”. Tu se nalazi više od 130 internacionalnih instituta i agencija, kao i, ovdašnjoj javnosti dobro poznati Haški tribunal (nazivaju ga ,,Jugoslovenski sud”) i Međunarodni sud pravde.

Ostale vestiArhiva