Stalni potkomitet za istrage američkog Senata bio je juče poprište nesvakidašnjeg spektakla u kojem su se sudarila dve sile današnje Amerike, finansijska industrija i politika. Ono što je pokazalo jedanaestosatno unakrsno sučeljavanje senatora i čelnika banke Goldman Saks, najveće investicione banke, jeste da su Volstrit i Vašington, kako je to formulisanu u jednom ovdašnjem izveštaju, „dve različite planete”.

Povod za „unakrsno ispitivanje” prvog čoveka banke Goldman Saks Lojda Blekfejna i šestorice njegovih saradnika bilo je formalno podnošenje tužbe protiv ove 141 godinu stare firme od strane državne komisije za berzanski nadzor (Sikjuritis end iksčendž komišn – SEK) zbog „obmanjivanja i varanja klijenata”. SEK tvrdi da je na početku finansijske krize, koja se potom pretvorila i u globalnu ekonomsku dramu, Goldman Saks klijente obmanjivao tako što im je prodavao „sintetičke obveznice” koje su bile tako komponovane da propadnu, a investitori izgube novac. Na drugoj strani, jedan drugi klijent, koji je zaigrao upravo na to da će te obveznice, zbog propasti tržišta hipotekarnih kredita za nekretnine, izgubiti vrednost, zaradio je „tonu para”.

Drugim rečima, Goldman Saks je loše investicione pakete prodavao kao prvoklasne, ne predočavajući pri tom klijentima bitne činjenice o tome šta je u njima.

Senatori zbog toga juče nisu bili nimalo milostivi prema bankarima. Veoma često, ono što su prodavali upoređivano je sa materijom čiji naziv nije štampu, ali je, pošto engleski za to ima mnogo više sinonima nego srpski, bilo nedvosmisleno na šta se misli.

Goldmanovi bankari, koji su zbog ovakvih i sličnih poslova dobili milionske bonuse, bili su veoma arogantni u sučeljavanju sa kongresmenima. Tvrdili su da nisu radili ništa nezakonito i da su klijentima predočavali ono što su morali. Ali za optužbe da je sve to bio drastičan konflikt interesa, nisu imali protivargumente.

Vrstu poslovanja koja je na optuženičkoj klupi oni nazivaju „menadžmentom rizika”, dok je za senatore to nije bilo ništa drugo nego „pakovanje karata”.

Nije zbog toga iznenađenje što je ovim povodom u opticaj vraćena reč skovana u sličnim okolnostima, prilikom raščišćavanja prethodne velike krize, one sa početka tridesetih godina prošlog veka. Ta reč je „bankster”, nastala kombinacijom „bankara” i „gangstera”

Milosti nisu imali čak ni njihovi prijatelji, republikanski senatori. „Ne znam da je Goldman Saks uradio nešto protiv zakona, ali nemam sumnji da to nije bilo u skladu sa etikom”, ocena je senatora Džona Mekejna, predsedničkog kandidata na izborima 2008.

Senatsko saslušanje je pokazalo kako u stvari funkcioniše „kazino Volstrita” i reklo bi se da je išlo u prilog inicijativi većine u Kongresu da se donese zakon koji će uneti novu, strožu regulativu finansijske industrije. Predlog zakona je već ušao u proceduru i ima signala da bi republikanci mogli da mu, uz usvajanje nekih njihovih ideja, pruže podršku.

Za zakon proteklih dana na turneji po „mejnstritu” – ovdašnja reč za realnu ekonomiju i građane Amerike – agituje i predsednik Obama, koji bankarima poručuje da od nove regulative ne treba da strahuju, osim ako im nije namera „da varaju ljude”.

Ostale vestiArhiva