Reč je o izborima koji su po mišljenju analitičara najneizvesniji u poslednjih dvadeset godina, na kojim ne samo da nije sigurno da li će pobediti jedna od dve tradicionalno najače stranke, Konzervativna ili Laburistička, već i da li će ijedna imati dovoljno glasova da osvoji većinu u parlamentu i samostalno formira vladu.
Braun, Kameron i lider liberaldemokrata Nik Kleg u završnici izbora bore se za glasove neopredeljenih birača kojih, kako se veruje, ima oko 30 odsto, naveo je Rojters.
Najnovija anketa javnog mnjenja ICM i lista Gardijan ukazuje da konzervativci vode sa 33 odsto dok su laburistička stranka premijera Gordona Brauna i Liberalno demokratska stranka na čelu sa Nikom Klegom izjednačene sa 28 odsto glasova.
Time bi konzervativci mogli osvojiti neznatnu većinu ili biti na korak od dobijanja većine u Donjem domu parlamenta u zavisnosti od rasporeda glasova u 650 izbornih jedinica.
Kameron bi se otuda mogao naći na čelu slabe vlade, ili bi, ukoliko dobije još manje glasova, mogao biti prinuđen na koaliciju najverovatnije sa liberal demokratama.
"Dejli telegraf", međutim, piše da je najnovije istraživanje tog lista pokazalo da Konzervativnoj stranci nedostaje svega 14 mesta kako bi u parlamentu imala apsolutnu većinu, a da je njenom lideru Dejvidu Kameronu od prošle nedelje popularnost porasla za čak 10 procenata.
"Ništa ne uzimamo za sigurno", rekao je Džordž Osborn predstavnik konzervativaca za finansije i izborni kooridnator u poruci pristalicacama. "Želimo da se borite za svakog birača koji je još neopredeljen", rekao je on konzervativnim kandidataima, prenosi Rojters.
Zbog specifičnog izbornog sistema, koji nije proporcionalan, nije isključeno ni da laburisti izgube u smislu apsolutnog broja glasova, ali da osvoje većinu izbornih okruga i samim tim pobede na izborima.
Kameron na izbore izlazi dodatno ojačan podrškom uglednog dnevnika "Fajnenšel tajms" koji je ocenio da će konzervativci biti uspešniji u suzbijanju rekordnog budžetskog deficita.
"Ključna reč ovih izbora je promena", naveo je ovaj list uz ocenu da, iako promene obećavaju sve tri stranke, glavni stavovi o ekonomiji, fiskalnoj politici, reformi obrazovanja, unapređenju infrastrukture i što je najvažnije, smanjenju preglomaznog državnog aparata, ukazuju da jedino konzervatici, uprkos svom zabrinjavajućem evropskepticizmu, nude prihvatljivu promenu, naveo je Bi-Bi-Si.
Braun negira da će konzervativci doneti promene. Oni će smanjiti javne službe i ugroziti oporavak Britanije od najgore recesije od Drugog svetskog rata, ocenio je laburistički lider u autorskom tekstu za Gardijan. "Njihove parole su možda moderne, ali vode politiku iz 1930-ih i 1980-ih", napisao je on.
Iznanađenje u predizbornoj kampanji svakako predstavlja lider treće, Liberalno demokratske stranke Nik Kleg, čija je popularnost naglo porasla posle prve televizijske debate 15. aprila, kada su birači pozitivno reagovali na njegov poziv da "probaju nešto novo."
Liberaldemokrate time postaju jezičak na vagi i željeni partner u budućoj koaliciji. Kleg je dosada pokazivao znatno manje sklonosti prema savezu sa laburistima nego sa konzervativcima.
Ko god da bude vladao Britanijom posle 6. maja moraće da rešava ogroman deficit od 235 milijardi dolara, nakupljen tokom globalne finansijske krize.
Britanija će zbog toga morati da pribegne najvećem smanjenju državne administracije od Drugog svetskog rata, porezi će verovatno porasti, a napori da se suzbije nezaposlenost će dugo trajati.
Sve tri stranke su obećale oporavak privrede i smanjenje deficita, ali, izuzev uopštenih obećanja o "promenama", dosada nisu htele detaljno da iznose svoje viđenje ekonomskih mera, budući da će one morati da uključe nepopularne poteze.
Za mesto u britanskom parlamentu može da se bori više kandidata, a pobeđuje stranka koja dobije najviše glasova po izbornim jedinicama (nije mu potrebna ukupna većina glasova).
Vladu formira stranka koja dobije najviše poslanika, a lider te stranke obično postaje premijer.
Parlament bez jasne većine je onaj u kome ni jedna stranka nema više od polovine poslanika u Donjem domu, što znači da joj je za izglasvanje zakona potrebna podrška neke druge stranke.
Stranke koje zajedno naprave većinu mogu da formiraju koalicionu ili slabu vladu, što se u Britaniji retko dešavalo i što bi, kako strahuju ekonomski stručnjaci, moglo negativno da utiče na oporavak ekonomije.

Ostale vestiArhiva