Potpredsednik SAD Džozef Bajden izjavio je, u Evropskom parlamentu u Briselu, da je njegova zemlja odlucna u nameri da postavi svoj antiraketni sistem u Evropi kako bi odgovorila na opasnost od iranskog nuklearnog programa i raketa dugog dometa.
"SAD i Evropska unija bile su rame uz rame kako bi se sprečilo da Iran proizvede nuklearno oružje. Iranski nuklearni program krši obaveze preuzete Sporazumom o neširenju nuklearnog oružja i nosi rizik da pokrene nuklearnu trku na Bliskom istoku", rekao je Bajden u Evropskom parlamentu.
Administracija američkog predsednika Baraka Obame prošle je godine odustala od ranijih planova da se u Poljskoj i Češkoj postavi skup antiraketni sistem i zamenila ih fleksibilnijim planom da u nekoliko istočnoevropskih zemalja i na brodovima u Crnom moru i Mediteranu budu razmeštene odbrambene rakete "patriot".
Originalni plan antiraketnog štita doveo je do tenzija u odnosima sa Rusijom koja je tvrdila da je on direktna pretnja njenoj bezbednosti.
Moskva je na novi plan reagovala umerenije, iako i dalje tvrdi da u ovom trenutku za njim nema potrebe.
Pred evroposlanicima, Bajden je danas rekao da bi bilo "ironično da, posle pada Gvozdene zavese i nestanka pretnji za međusobno uništavanje između dve supersile, u nekim od najnestabilnijih delova sveta počne nova trka u naoružanju".
"Suočeni s pretnjom koju predstavlja Iran, mi smo posvećeni bezbednosti naših saveznika", rekao je Bajden.
On je pozvao evroposlanike da podrže borbenu misiju NATO-a u Avganistanu koja se suočava sa sve većim otporima u Evropi gde mnogi smatraju da je rat nepotreban i da ga je nemoguće dobiti.
Bajden, koji je posetom Belgiji počeo evropsku turneju tokom koje će posetiti i Španiju, sastao se i s generalnim sekretarom NATO-a Andersom Fogom Rasmusenom s kojim je razgovarao o avganistanskom ratu i odnosima sa Rusijom.
Kako je nakon tog susreta izjavio portparol NATO-a Džejms Apaturaj, dva zvaničnika imaju isti stav i istakli su da je neophodno da se avganistanska vojska i policija pripreme da preuzmu odgovornost za bezbednost u nekim delovima zemlje.
Ranije je najavljeno da će Bajden u Evropi razgovarati o saradnji u borbi protiv terorizma, odnosno kontroverznom programu Svift koji SAD žele da se primenjuje u toj borbi, a koji se odnosi na detaljne podatke, uključiv i bankarske, o građanima EU.
Prema predlogu sporazuma, američkom Ministarstvu finansija bio bi omogućen pristup bankarskim podacima udruženja Svift, čije je sedište u Belgiji a koje ima informacije (nosioce i brojeve račua, poreklo i destinaciju transakcija) o 8 000 institucija i banaka u više od 200 zemalja.
Sporazum, na kome su radili nadležni iz američke administracije i Evropske komisije, mora da bude odobren u Evropskom parlamentu, koji je u februaru odbacio prvi predlog sporazuma, ocenujući da lični podaci građana EU nisu dovoljno zaštićeni.

Ostale vestiArhiva