Kina je ponovo u ulozi američkog kreditora broj jedan, koju joj je nakratko bio preoteo Japan, pokazuju najnoviji podaci ovdašnjeg Trežeri departmenta u čijoj nadležnosti su američke finansije.

Reč je o statistici za mart, dakle pre dramskog vrhunca i donošenja mera za rasplet krize u evrozoni, ali pošto je „grčki sindrom” i u martu bio uveliko na delu, povećane kupovine obveznica kojima Amerika finansira svoj budžetski deficit uzimaju se kao potvrda jačanja poverenja u dolar – i isto tako nepoverenja u stabilnu budućnost evra.

Svoj ulog u američke vrednosne papire Kina je povećala za dva odsto (reč je o prvom skoku od prošlog septembra). Ukupno, Kina na ovaj način kreditira Ameriku sa 895 milijardi dolara.

Japan je takođe u martu povećao svoje kupovine američkih obveznica, u njegovom slučaju za 2,1 odsto, i sa tim se njegov ukupan ulog popeo na 784 milijarde. Ukupno, u rukama stranaca, danas je 3,9 biliona (hiljada milijardi) dolara.

Reč je o dugoročnim ulaganjima po (za Ameriku) povoljnim uslovima, što znači da je kamatna stopa niska, između 1,40 i 1,75 odsto, ali za države koje imaju suficite (i druge investitore) uprkos tome privlačna, s obzirom na američki rejting solidnog dužnika – i poverenje u njenu ekonomiju.

I to uprkos njenom povećanom zaduživanju: samo u martu Amerika se zadužila za 140 milijardi, što je, kako navodi današnji „Vašington post”, novi rekord. Stari je bio 135,8 milijardi, evidentiran u maju 2007.

Sve ovo je svojevrsni „doping” za dolar, u okolnostima kada rastu brige oko krajnjeg ishoda dužničke krize u Evropi, sa jedne, a američka ekonomija pokazuje znake stabilnog oporavka, sa druge strane. U prva tri meseca ove godine, njena ekonomija je rasla tempom od 3,2 odsto (na godišnjem nivou), što je praćeno i najvećim skokom lične potrošnje u poslednje tri godine, pouzdanim dokazom da su oporavak počeli da osećaju i građani.

Ali smrkavanje u evrozoni ne donosi samo svitanje u Americi: nestabilnost sa druge strane Atlantika dugoročno ne odgovara ni njoj. Pored ranije već konstatovanih pretnji koje to donosi – smanjivanje tražnje za američkom robom i podrivanja stabilnosti globalnog finansijskog sistema – jedna od posrednih komplikacija je i gubljenje interesa Kine da svoju iz ovdašnjeg ugla izuzetno potcenjenu valutu bar donekle uravnoteži sa dolarom.

Slabljenje evra smanjuje naime i kineski izvoz u Evropu (u poslednja četiri meseca juan je u odnosu na evro skočio za 14,5 odsto) pokazujući time da ni najbrže rastuća velika ekonomija sveta nije imuna na poremećaje u EU. Posledica je da se time eliminiše svaki interes Pekinga da menja postojeći odnos svoje valute sa onom glavnog trgovinskog partnera, jer bi time usporila svoj ekonomski rast.

Povećanje sopstvenog izvoza je inače i jedan od strateškim američkih ciljeva – Obamin plan je da ga udvostruči do 2015. – pa dugoročna nestabilnost u evrozoni i njeni potencijali da izazove i globalne poremećaje ne idu tome u prilog.

„Ko zna gde će evro biti sledećeg meseca, za šest meseci ili za godinu dana”, rečit je u ovom pogledu komentar Gerija Loka, američkog sekretara za trgovinu.

Ostale vestiArhiva