"Nikada, osim u vreme zloglasnog miloševićevsko-radikalsko-julovskog zakona o informisanju, mediji nisu bili na takav način gašeni. Kao predsednik Srbije, ne mogu da dozvolim da se naša zemlja vrati u to vreme i da se pogaze tekovine demokratije za koju smo se izborili 5. oktobra 2000. godine", piše Tadić u autorskom tekstu u "Blicu".

"Danas sloboda medija predstavlja jedno od temeljnih merila demokratičnosti svakog društva. Zato smatram da je odbrana slobode medija moja obaveza i kao predsednika Srbije, jer time branim ustavna prava građana na informisanje i slobodu izražavanja; ali i kao demokrate, jer se borim za očuvanje jedne demokratske i evropske tekovine", piše Tadić.

Tadić je napisao da je odlukom da ne potpiše ukaz o proglašenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, stvorio mogućnost da poslanici, s obzirom na to da javne rasprave o tom zakonu nije bilo, saslušaju mišljenja relevantnih strukovnih udruženja i međunarodnih organizacija i preispitaju svoju odluku.

Po njegovim rečima, Zakon o radiodifuziji trebalo je da spreči uticaj vlasti na medije i dovede do formiranja nezavisnog regulatornog tela koje bi se bavilo medijima. Međutim, dosadašnja praksa i poslednje izmene Zakona pokazuju suprotnu intenciju - da se to telo stavi pod kontrolu izvršne vlasti.

Tadić je rekao da je odluku doneo rukovođen sledećim načelima: država koja pretenduje na članstvo u EU mora donositi zakone koji su u skladu sa evropskim standardima, Radiodifuzna agencija mora biti nezavisna i mora polagati račune Skupštini Srbije, političke stranke i njihovi lideri ne smeju biti vlasnici medija i da mediji pred zakonom moraju biti jednaki i ravnopravni i u svom radu moraju štititi osnovne civilizacijske i demokratske vrednosti društva.

Ostale vestiArhiva