Uprkos poznatom "tvrdom" stavu građana po tom pitanju, iznenađujuće je što 51 odsto smatra da Makedonija uopšte ne treba da pregovara i da učestvuje u traženju kompromisa pod pokroviteljstvom UN.
Među etničkim Makedoncima taj procenat iznosi 63 odsto.
Makedonsko ime i istorija, posebno posle raspada Jugoslavije 1991. godine, postali su predmet rasprave između Atine i Skoplja.
Ključni grčki argument je da korišćenje imena Makedonija predstavlja "bezbednosnu pretnju", jer Grci tako nazivaju svoju severnu oblast.
UN su radi rešavanja problema imenovale Metjua Nimica za specijalnog posrednika, koji je do sada održao više sastanaka sa predstavnicima dve strane i izneo nekoliko predloga.
Poslednji predlog koji je Nimic ponudio bio je naziv "Severna Makedonija", a ranije su kao najčešća imena pominjana "Republika Gornja Makedonija", "Nova Republika Makedonija" i "Republika Makedonija Skoplje".

Ostale vestiArhiva