Tadić je rekao da se to posebno odnosi na one koji su bogatstvo stekli u "sivoj zoni" i neregularnim uslovima poslovanja 90-ih godina prošlog veka.
Tadić je, obraćajući se učesnicima konferencije Medijima, kompanijama i društvenoj odgovornosti, rekao da se, čak i u uslovima krize, ne smeju voditi hajke protiv bogatih ljudi kao takvih, jer oni doprinose razvoju društva.
Iako je protokolom, bilo predviđeno sa predsednik Tadić da uvodno izlaganje o medijama kompanijama i društvenoj odgovornosti, on je reč ustupio direktorima i glavnim urednicima medija.
Predsednik nije odgovorio na pitanje da li bi država mogla da oslobodi poreza kompanije koje izdvajaju sredstva u humanitarne svrhe, ali je i danas govorio o nepristojno bogatim ljudima, zahtevajući da se deo stečenog vrati društvu.
"Izraz nepristojno bogatstvo je nešto što naš narod često upotrebljava kada ljudi imaju veliko bogatstvo a ono nije posledica rada tih ljudi, i kada se to bogatstvo manifestuje arogantno, kada takvi ljudi misle samo o sebi i svojim užicima a ne o društvenoj odgovornosti", objasnio je Tadić.
Stepen društvene odgovornosti neke kompanije, takođe, prema njegovim rečima, mora zavisiti i od njene delatnosti, tako da se ne treba iste filantropske zahteve postavljati pred proizvođače kuhinjskog posuđa i duvanske gigante.
Mediji, kako je ocenio, jesu ti koji, prateći dobrotvorstvo kompanija, moraju od slučaja do slučaja procenjivati da li je je njihov motiv bezinteresno učešće u filantropskoj aktivnosti ili promocija vlastite vrline.
Predsednik Tadić se osvrnuo i na imerativ društveno odgovornog ponašanja medija, ističući da oni, osim što vrše kontrolnu funkciju, moraju imati i partnerski položaj u društveno korisnim nastojanjima.
"Mediji vrše kontrolnu funkciju, pri čemu ne postoji samo konfliktni odnos između medija i države, već i partnerstvo, i ne vidim u kom društvu je nešto moguće postići ako nema tog partnerstva", poručio je Tadić.
"Ako zajedno ne razumemo šta su nam ciljevi, vrednosti i pravila igre, nećemo biti u stanju da unapredimo društvo nego ćemo neprestano kliziti nadole", rekao je Tadić.

Ko su "bezobrazno bogati"?
Posle obraćanje predsednika Republike i konstatacije da u Srbiji ima "bezobrazno bogatih ljudi", u javnosti je mnogo više pitanja nego odgovora. Na koga je tačno mislio?
Tadić je rekao da se bogatstvom koje nema pravo poreklo mora pozabaviti tužilaštvo, a oni koji su bogatstvo stekli pošteno moraju biti zaštićeni.
Važeći poreski propisi u Srbiji, smatraju stručnjaci, pružaju mnogo mogućnosti da se sakrije i uzme veliki novac. Nova, bolja i pravednija, rešenja su u pripremi i do kraja godine trebalo bi da se nađu pred poslanicima.
Da li će se poruka predsednika Tadića da je potrebno ispitati poreklo imovine "nepristojno bogatih ljudi u Srbiji" sprovesti u delo - mišljenja u parlamentu su različita. Neki poslanici imaju i konkretne predloge, čiju imovinu prvo ispitati.
"To su imena koja inače stalno vidimo i zaista su onako drastični primeri kršenja zakona, ali još drastičniji primeri kako državne institucije za njihove potrebe, za njihove privatni interes krše zakone i poništavaju opšti odnosno državni interes. Tu bi svakako mogao da misli na Miškovića, Beka, Danka Đunića, Vlahovića, Hamovića, Lazarevića, Kostića i verovatno ih ima još", rekla je za B92 Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
U Srbiji, prema dostupnim podacima, ima oko 700.000 imućnih, ali je onih ekstremno bogatih nekoliko stotina. Ipak, porez na dohodak plaća samo oko 20.000 ljudi. Bogatstvo koje u razvijenom svetu stiču generacije kod nas su mnogi zaradili u vreme sankcija i tranzicije. Koje vreme je napravilo naše "nepristojno bogate građane"?
"Period sankcija je stvorio uslove za pojavu preduzetničke patologije. I to je bilo podsticano na razne načine i od države, jer je država morala da funkcioniše i u peridou sankcija. Značajan broj ljudi je dobio povoljne pozicije koje je iskoristio, dobio novac koji je kasnije upotrebljavao u raznim privatizacijama", kaže Aleksandar Denda, ekonomski analitičar.
Oporezivanjem milionera u Srbiji popuni se tek oko deset odsto budžeta. U zemljama Evropske unije taj prosek je između 25 i 30 odsto.

Ostale vestiArhiva