Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas da je učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama pod okriljem Ujedinjenih nacija važno jer Srbiju vraća među zemlje koje imaju veliki međunarodni uticaj, i na mapu zemalja koje pomažu mir u svetu.
Obrazlažući u Skupštini Srbije predloge odluka o godišnjem planu upotrebe i učešća pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, Šutanovac je rekao da su za ovu godinu u planu i dve nove misije - u Libanu i na Kipru.
Prema njegovim rečima, pripadnici Vojske Srbije u misiji u Libanu učestvovaće u sklopu španskog kontingenta, a na Kipru u sklopu slovačko-mađarskog.
Do sada je Ministarstvo odbrane, kako je rekao Šutanovac, angažovalo 181 pripadnika u mirovnim misijama od kojih su 23 žene.
Pripadnici Vojske Srbije bili su angažovani u šest mirovnih misija - Istočnom Timoru, Liberiji, Obali slonovače, Burundiju, Kongu i od prošle godine u Čadu.
"Tokom ovih angažovanja, iako se radi o veoma teškim mirovnim misijama, nismo imali žrtava, niti je bilo ko bio povređen ili ranjavan i to želimo da održimo kao trend i u budućnosti", rekao je ministar odbrane.
Prema njegovim rečima, prirode tih mirovnih operacija su pre svega humanitarnog karaktera, a sve mirovne misije u kojima se pojavljuju pripadnici Vojske Srbije su mirovne misije UN.
Ministar je naveo da Srbija ima veoma dugu tradiciju učešća u multinacionanim mirovnim misijama i podsetio da je 2002. godine tadašnja SRJ donela odluku o učešću u mirovnoj misiji u Istočnom Timoru čime je, kako je rekao, praktično započeta nova era odnosa Srbije u okviru UN.

Podrška LDP-a i Šormaza
Podršku predloženim odlukama koje se odnose na učešće pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim misijama u 2010. godini, danas su u parlamentu najavile stranke vladajuće većine, opoziciona LDP i samostalni poslanik Dragan Šormaz, dok su radikali naveli da je besmisleno o tome razgovarati jer srpski vojnici nisu prisutni na kompletnoj teritoriji države.
LDP je kritikovao što je u predloženim odlukama "apsolutno izbegnuto" pominjanje NATO-a i što se pominje samo program Partnerstvo za mir, navodeći da bi Srbija trebalo da nađe snage i volje da se pridruži NATO-u ukoliko zaista želi da ubrza evropske integracije.
Socijalisti su naveli da bi Srbija trebalo da ostane vojno neutralna i da o eventualnom ulasku u NATO odluku treba da donesu građani na referendumu kada se za to steknu uslovi.

Ostale vestiArhiva