To praktično znači da će svakoj članici EU koja bude probijala zajednički utvrđeni nivo duga i deficita uslediti sankcije. Cilj ovih mera je da se izbegne ponavljanje grčkog scenarija, za koji su trenutno najveći kandidati Španija, Mađarska, ali i Bugarska.

Brisel želi da vlade država članica EU zajednički rade revizije nacrta svojih nacionalnih budžeta pre izrade njihovih konačnih verzija kako bi Unija mogla na vreme da uoči koja od zemalja ima problem sa dugom ili je postala manje konkurentna u odnosu da susede. Ovakvom kontrolom EU bi izbegla mere za spasavanje ugroženih nacionalnih privreda, poput 110 milijardi evra vrednog paketa namenjenog posrnuloj ekonomiji u Grčkoj. Britanija se otvoreno protivi zajedničkoj kontroli budžeta, dok Nemačka predlaže da se zemlji koja odbije da poštuje pravila uskrati pravo glasa u EU. Prema načelnom dogovoru vodja EU, finansijski nedisciplonovane članice bi bile kažnjene tako što bi im se uskratila inače zamašna sredstva iz fondova i budžeta EU.

Evropski lideri treba da usvoje i strategiju postojanog ekonomskog rasta i otvaranja radnih mesta, utemeljenu na inovacijama, osvajanju visokih tehnologija i zaštiti prirodne sredine, a pozvani su i da ojačaju ekonomsku uniju EU i time odbrane sistem evra. Evropska komisija će 30. juna zvanično da predstavi predlog ekonomskih reformi, a Herman van Rompej, predsednik EU, u oktobru će liderima Unije izneti na usvajanje konačnu verziju ovih mera.

Zvaničnici EU koji su učestvovali u pripremi samita Unije novinarima su tvrdili da im je laknulo što je ovo bilo prvo normalno okupljanje nakon nekoliko napetih sastanaka posvećenih pomoći Grčkoj. Ipak, ovaj samit su obeležili spekulacije oko finansijskih problema Španije i mogućnosti da peta po veličini ekonomija evrozone bude primorana da i ona potraži pomoć sa strane. Javni i privatni dug Španije, prema procenama vodećih ekonomista, bliži se sumi od 300 milijardi evra. Amadeu Altafaž, portparol Evropske komisije, uoči samita je nazvao „običnom glupošću“ navode španskog dnevnika „El ekonomista“ da EU, MMF i Ministarstvo finansija SAD zajednički spremaju paket pomoći vladi u Madridu vredan 250 milijardi evra.

Pored ekonomskih tema, Evropski savet je juče odobrio početak pregovora sa Islandom o pristupanju EU na preporuku Evropske komisije. Od Islanda se zahteva da ispuni sve kriterijume, između ostalih i one u oblasti finansijskih usluga, koje je Evropska komisija označila kao jednu od slabih tačaka Rejkjavika. Čelnici EU apelovali su na Island da što pre reši spor o dugovanju pet milijardi evra Britaniji i Holandiji nakon propasti banke „Ajsejv“ 2008. godine. Island se prijavio za članstvo u EU prošle godine nakon što mu se bankarski sistem urušio pod uticajem globalne finansijske krize. Lideri EU su odobrili i uvođenje evra u Estoniji od 1. januara 2011. godine.

Evropski savet je podržao i najnoviju rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Iranu, koja predviđa nove sankcije protiv te zemlje i istakao da su nove restriktivne mere neophodne zbog rastuće zabrinutosti povodom nuklearnog programa Teherana.

Ostale vestiArhiva