Stručna javnost navodi da bi najnoviji izvor trvenja između dve zemlje mogao da bude Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja. Na nedavnoj nuklearnoj konferenciji, SAD su popustile zahtevima arapskih država da se apeluje na Izrael da potpiše sporazum. Izrael je verovao da će uz pomoć garancija Obamine administracije biti odbijeni takvi napori. Međutim, najnoviji apel Bele kuće upućen Izraelu još jedan je znak nepoverenja među saveznicima. Obama je mesecima prošle godine bezuspešno pokušavao da pridobije izraelskog lidera da kompletno zamrzne izgradnju jevrejskih domova na palestinskim teritorijama. Potom je tokom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Izrael odobrio planove za izgradnju jevrejskih domova u Istočnom Jerusalimu. Takva odluka izazvala je bes Obame koji je celu situaciju doživeo kao ignorisanje Bajdena. Nekoliko nedelja kasnije Netanjahu (koji je odrastao u SAD) posetio je Belu kuću. Tokom posete bilo je zabranjeno prisustvo i kamermana i novinara. Pojedini analitičari smatraju da nuklearno pitanje pokazuje da je Izrael i dalje nesiguran oko namera Obamine administracije. Tokom nuklearne konferencije 2005. Bušova administracija je odbila bilo kakvo uključivanje Izraela, što je jedan od nekoliko razloga što je tadašnji sastanak okončan žučnom raspravom bez ikakvog sporazuma. Stoga je i ovoga puta Izrael verovao da će Obamina administracija ponovo stati na stranu svog saveznika.
Stručna javnost smatra da je pred Obamom težak izbor: da odbije kompromis sa arapskim državama kada je reč o Izraelu. Imajući u vidu da je Bela kuća angažovana na nuklearnom neširenju, teško da bi mogla da prihvati takav ishod. Centralno pitanje, smatraju analitičari, jeste i to da li će Netanjahu produžiti samonametnuti moratorijum na izgradnju naselja na Zapadnoj obali, koji ističe u septembru. Malo je verovatno da će pristati na takav korak ukoliko Palestinci ne pristanu na direktne razgovore. Za Obamu i Netanjahua najosnovnije uspostavljanje međusobnog poverenja. „Većini američkih predsednika polazilo je za rukom da uspostave dobre radne odnose uprkos nepoverenju i sumnjama“, kaže Aron Dejvid Miler, dugogodišnji bliskoistočni mirovni pregovarač.

Ostale vestiArhiva