Mišljenje suda saopštiće njegov predsednik Hisaši Ovada, a sednica će biti emitovana, u celosti, uživo na internetu (adresa www.icj-cij.org), na dva zvanična jezika MSP - francuskom i engleskom, navodi se u saopštenju za štampu suda u Hagu. Nakon sednice 22. jula biće izdato saopštenje za štampu, kratak sadržaj savetodavnog mišljenja i integralni tekst mišljenja, a ista dokumenta biće dostupna i na internet stranicama Suda.

- Objavljivanje savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde 22. jula biće trenutak istine i opomena za one u Prištini koji su mislili da jednostranim aktima mogu da menjaju osnovne norme međunarodnog prava - saopštio je juče šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.

Jeremić je rekao da objavljivanje savetodavnog mišljenja „neće biti poslednja epizoda borbe Srbije“, jer će ga Sud proslediti Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Kako je istakao, Srbiju u Generalnoj skupštini UN očekuje velika borba za dobijanje većine, „možda teža od one ranijih godina“.

Pitanje statusa Kosova i Metohije dospelo je pred MSP na osnovu odluke koju je na zahtev Srbije donela Generalna skupština UN, oktobra 2008. godine. Rasprava pred Sudom počela je 1. decembra 2009, a tokom devet dana svoje mišljenje o legalnosti kosovske nezavisnosti iznelo je 29 delegacija.

Ocenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti s međunarodnim pravom, pored Srbije, iznele su Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija. Suprotan stav su, uz predstavnike Kosova, imale SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Norveška, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija.

Zemlje koje su podržale deklaraciju Skupštine Kosova o nezavisnosti kao legalnu tvrdile su u usmenoj raspravi pred MSP da međunarodno pravo i Rezolucija 1244 SB UN izričito ne zabranjuju secesiju, a da princip zaštite teritorijalnog integriteta važi za odnose među državama, a ne i za odnose entiteta unutar države. Pravo naroda Kosova na samoopredeljenje i otcepljenje zasnovano je na činjenici da su vlasti u Beogradu godinama, sistematskom represijom, koja je kulminirala kampanjom proterivanja 1999, Albancima uskraćivale ljudska prava, kao i pravo na „unutrašnje samoopredeljenje“ kroz široku samoupravu, tvrdile su države zagovornice nezavisnosti.

Zemlje koje su ocenile da je deklaracija Skupštine Kosova nelegalna bile su jednoglasne da je njome prekršen princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta koji je „kamen temeljac“ međunarodnog pravnog poretka. Rezolucijom 1244 garantovana je celovitost SRJ, odnosno Srbije, i propisano da budući status Kosova mora biti određen sporazumom Beograda i Prištine uz odobrenje SB UN. Njihov stav je bio i da se, s obzirom da Savet bezbednosti nije utvrdio da su pregovori okončani, mora smatrati da je politički proces za utvrđivanje statusa još u toku.

Ostale vestiArhiva