U Avganistanu spirala smrti je u dramatičnom uzletu: i među vojnicima i među civilima. Od početka godine SAD i američki vojni saveznici – u misiji ISAF pod komandom NATO-a – imali su dramatične gubitke. Prema nezvaničnim podacima poginulo je više od 360 stranih vojnika različite nacionalnosti.

Samo u junu stradala su 102 vojnika, što je najcrnji mesec od početka vojne intervencije protiv talibana 2001. godine. Gotovo polovina ubijenih vojnika stigli su u Avganistan iz Sjedinjenih Američkih Država. Crni „niz”, sudeći po novinskim vestima, nastavlja se i ovog meseca: 10. jul – ubijeno šest američkih vojnika, 14. jul – poginulo osam američkih vojnika...

Kada se ovome doda i podatak da je od januara do juna u Avganistanu život izgubilo 1.074 civila sasvim je jasno da nasilje više niko ne može da kontroliše.

Čak i snažna svetska armada: 150.000 vojnika pod komadom NATO-a su nemoćni. Neprijatelj takođe trpi gubitke, ali se ne predaje. Udara i snažno i bolno.

U godini koja je označena kao prelomna za konačno uspostavljanje mira i demokratije, u Avganistanu nasilje je uzelo toliko maha da se već otvoreno govori kako je zemlja utonula u haos iz kojeg nema izlaza.

I dok se na „nevidljivom” frontu broje mrtvi, porazi na političkom i diplomatskom planu manje su vidljivi, što, međutim, ne znači da su i manje bolni.

Avganistanski predsednik Hamid Karzai i njegov režim gotovo da više nisu sigurni gospodari ni u Kabulu. Svi dosadašnji pokušaji nacionalnog pomirenja završavali su se neuspehom, a ova tema, kako se očekuje, biće i prva tačka dnevnog reda međunarodne konferencije o Avganistanu zakazane za 20. jul u glavnog gradu Kabulu.

U predvečerje konferencije Karzai, gotovo očajnički, pokušava da povuče neki dobar potez i pokaže: domaćoj javnosti, protivnicima, ali i međunarodnoj zajednici, kako je pomirenje u Avganistanu ipak moguće. Na tom poslu dobio je američku podršku pa Karzai i Vašington sada zajedno ubeđuju Ujedinjene nacije da 50 uglednijih talibana precrtaju s liste terorista.

Na pomenutom spisku svetske organizacije je 137 imena, a mediji u SAD izveštavaju da je američki izaslanik za Avganistan Ričard Holbruk o tome već pregovarao sa zvaničnicima UN. Očekuje se da informacija bude zvanično obelodanjena na konferenciji u Kabulu i upućena kao pomirljiv signal najtvrđim islamistima.

Predstojeća međunarodna konferencija u avganistanskoj prestonici (očekuje se dolazak većeg broja šefova diplomatija) neće imati donatorski pečat, tvrde u evropskim prestonicama. Pored priče o nacionalnom pomirenju i uspostavljanju mira – što je uslov za povlačenje stranih trupa iz Avganistana – najviše će biti reči o borbi protiv korupcije, kriminala i opijumske „industrije”.

Dosadašnja iskustva, međutim, upozoravaju da su dosadašnji međunarodni skupovi posvećeni Avganistanu davali skromne rezultate pa takva sudbina, najverovatnije, čeka i konferenciju u Kabulu. Neke spektakularne rezultate je, uostalom, teško i očekivati u situaciji kada zemlju pritiska „hiljadu problema”. Ovakav utisak nikako nije preteran, što potvrđuje i jedan upečatljiv razgovor novinara nemačkog nedeljnika „Cajt” i jednog seljaka na istoku Avganistana.

„To nije vlada”, odgovorio je Šer Ali na pitanje šta misli režimu u Kabulu. „Oni ništa ne rade da bi nam pomogli.” Poput najpreciznijeg političkog analitičara razočarani i ogorčeni avganistanski seljak je zaključio: „Ma, talibani su bili bolji, Rusi još bolji.” A reč je, da podsetimo, o najtvrđim islamskim ekstremistima (talibani) i stranim osvajačima (Rusi) protiv kojih je Zapad, u ime demokratije, vodio i medijske i oružane ratove.

Ostale vestiArhiva