On je naveo da su prethodno zvaničnici Evropske unije radili sa svojim srpskim kolegama na sastavljanju zajedničke rezolucije.
"Od kako je objavljeno mišljenje Međunarodnog suda pravde pre nedelju dana, zvaničnici EU su radili zajedno sa svojim srpskim kolegama na sastavljanju zajedničke rezolucije koja bi bila poslata Generalnoj skupštini UN", rekao je Vordvort.
Vordsvort je u razgovoru za BBC na srpskom napomenuo da su i zvaničnici SAD učestvovali u ovim razgovorima. On je objasnio da su početkom nedelje u Briselu vođeni razgovori o elementima zajedničke rezolucije.
Vordsvort je naveo da je u utorak popodne Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo predstavnike zemalja Kvinte (Velika Britanija, SAD, Italija, Francuska i Nemačka), podelio im nacrt rezolucije Srbije i zatražilo njihove komentare.
"Zato nas je iznenadila informacija koju smo dobili kasnije toga dana da je Srbija u UN već podnela nacrt svoje rezolucije, prethodno ne informisavši zvaničnike EU ili Kvinte", ukazao je Vordsvort.
"Sa naše tačke gledišta, mi bi bismo i dalje voleli da dogovorimo zajednički nacrt rezolucije. Smatramo da je to razumno sa naše strane, ali i sa strane Srbije, koja je država koja želi da postane država članica EU", rekao je Vordvsvort.
Prema njegovoj oceni, bilo bi mnogo bolje ukoliko bi mogli da usaglasimo tekst sa kojim se svi slažemo, prosledimo ga Generalnoj skupštini UN i da potom nastavimo razgovor o praktičnim pitanjima o budućem članstvu Srbije i celog regiona u EU.
Vordvosrt je naveo da Srbija ima pravo da podnese predlog rezolucije, baš kao što je imala pravo i da se obrati Međunarodnom sudu pravde.
Bolje bi bilo, prema oceni Vordsvorta, da Srbija i EU na ovome rade zajedno i dogovore se kako ići napred, nego da svaka strana radi odvojeno, "jer tako možemo da završimo na terenu konfrontacije".
"Ne čini nam se smisleno da se Srbija i EU konfrontiraju u Njujorku, dok istovremeno Srbija tvrdi da želi da postane članica EU", poručio je Vordsvort.
On smatra da je u interesu država koje žele da postanu članice EU da sarađuju sa državama članicama Unije.
"Ukoliko ima neslaganja ili konfrontacija, to naravno stvara probleme. Kao što je poznato, više država članica je naglasilo da pažljivo prati reakcije Srbije u odnosu na objavljeno mišljenje Međunarodnog suda pravde i da to može uticati na dalji tok integracija Srbije u EU", rekao je Vordsvort.
On je naveo da je u kontaktu sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije zatražio objašnjenje za takav postupak Beograda, na šta mu je odgovoreno da je razlog zabrinutost da i Albanci planiraju da podnesu nacrt rezolucije, pa je Srbija brzo reagovala, kako bi prva dostavila svoju rezoluciju.
"Rekao sam im da ne znam za postojanje bilo kakve albanske rezolucije. Kasnije, tokom dana, proverio sam to i sa kolegama u Njujorku i na osnovu toga sam pitao Ministrastvo spoljnih poslova da li je moguće povlačenje predloga, kako bi se vratili izvornom planu i dogovorili zajednički nacrt rezolucije EU i Srbije", rekao je Vordsvort.
On je rekao da se države koje su priznale Kosovo, poput Velike Britanije, ne mogu se složiti sa nečim što bi pred Generalnom skupštinom UN praktično poništilo deklaraciju o nezavisnosti.
"Ali, postoji način da se usaglasi tekst koji bi zadovoljio interese obe strane, dok jezik koji se koristi u ovoj konkretnoj rezoluciji za nas nije prihvatljiv", poručio je Vordsvort.
On je rekao da je Britanija mnogo puta ponovila da nema smisla pozivati na nove razgovore o statusu.
"Kosovo je već priznalo 69 država, ostvarilo je članstvo u MMF i Svetskoj banci i ne bi ulazilo u proces koji dovodi u pitanje njihovo samo postojanje", kazao je Vordsvort.
"Nema smisla organizovati razgovore koji se ne mogu desiti. Postoje brojne stvari o kojima možemo da razgovaramo i o kojima bi Beograd i Priština trebalo da razgovaraju za dobrobit ljudi iz svih zajednica koje na Kosovu žive", zaključio je Vordsvort.

Ostale vestiArhiva