Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije kaže da sada imamo blagi oporavak ekonomije, ali to nisu rezultati koje mogu ozbiljnije osetiti ni privreda ni građani.

Dinkić priznaje da se u osmišljavanju novih mera vodio logikom koju svojom teorijom da se povećanom potrošnjom može ubrzati privredni rast zastupa Pol Krugman. Ali, da su prilagođene ovdašnjim prilikama.

Uprkos sumnjičavosti koju je, povodom Dinkićevih najava da će zatražiti odmrzavanje plata i penzija u što kraćem roku, izrazio MMF, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije tvrdi da od tog zahteva neće odustati.

"Kao apsolutno netačne vidim tvrdnje da će umereno povećanje plata i penzija dovesti do više inflacije ili porasta uvoza. Ne govorim o dvocifrenom povećanju, već o blagom rastu primanja koje bi, uglavnom, otišli na prehranu, odnosno ponajviše bi mogli domaćoj prehrambenoj industriji. Ja jesam za relaksaciju potrošnje, ali samo kroz umereno popuštanje kaiša", objašnjava on.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije, kao važnu meru koju Vlada mora primeniti vidi privlačenje potpuno novih investicija. "Jedino tako, a ne smanjenjem potrošnje, možemo doći do novih radnih mesta", podseća Dinkić i dodaje da on intenzivno radi na tome da u Srbiju dođe što veći broj novih ulagača.

"Da bismo postali izvozno orijentisani, moramo imati proizvode za izvoz. Ali, moramo računati da je to politika koja će rezultat dati u srednjem i na duži rok. Malo je onih, poput Jure koji mogu pokrenuti proizvodnju za 3,5 meseci. Uglavnom se investicije realizuju najkraće za godinu dana. A, do tada treba preživeti. I to, povećanjem državnih investicija, zadržavanjem podsticajnih mera za privredu i umerenim povećanjem primanja koje bi podstaklo domaću tražnju", dodaje on.

"Mere koje preporučujem moraju se voditi na tri fronta. Pre svega, moramo intenzivirati investicionu potrošnju. Tu, pre svega, mislim na povećanu aktivnost države u gradnji svih infrastrukturnih objekata. Zato sam, zajedno sa kolegom Dulićem, i predložio mere koje se odnose na podsticaje građevinskoj industriji i za koje smo, do sada, prikupili od banaka oko 180 miliona evra", kaže Dinkić.

"Međutim, nijedna lokalna samouprava još uvek nije dostavila projekte. Neki su u pripremi i verujem da će se sa njima brzo krenuti. Imamo još malo vremena da se ovaj projekat pokrene, jer će nam se završiti građevinska sezona", dodaje on i naglašava da se, po svaku cenu, mora nastaviti sa stimulativnim programima za privredu i građane. Jer, kako kaže, ako sada prestanemo, možemo da računamo na pad privredne aktivnosti i to za nekoliko procenata.

"Potražnja privrede i stanovništva za ovim pozajmicama je ove godine duplo veća nego prošle. Recimo, za prvih šest meseci odobreno je 1,1 milijardu evra kredita za likvidnost privrede, a toliko je potrošeno u čitavoj prošloj godini. Ohrabruje i da je krenula tražnja za investicionim kreditima, a koji su, za šest meseci, odobreni u vrednosti od 86 miliona evra. Kada su, recimo, u pitanju keš krediti za građane moram da primetim da je podneto oko 100.000 zahteva i da trend potražnje za ovim pozajmicama ne jenjava", objašnjava Dinkić.

Dinkić upozorava da za subvencionisane kredite para ima samo do oktobra i da Vlada mora da pronađe način obezbeđivanja podrške pozajmicama građanima i privredi do kraja godine, ali i kasnije.

"Vrlo je važno da se ta sredstva obezbede i drago mi je što su utihnuli zahtevi da se sa podsticajima stane. Situacija u privredi se može uporediti sa bolesnikom kome dajete terapiju četiri dana, a zatim ostavite da se, do ozdravljenja, organizam bori sam. Takav pristup učinio bi da neki svakako prežive, ali mnogi i ne", objašnjava Dinkić.

Ostale vestiArhiva