GDE je stala SCG, nastavila je Srbija. Kao pravi naslednici nekadašnje zajednice, naši vaterpolisti dominiraju svetskim vaterpolom. Tituli svetskog prvaka sredinom jula i prvog dana avgusta 2009. pridodali su nedavne trijumfe u Svetskoj ligi u Nišu i Svetskom kupu u Oradei. Ali, niko nije euforičan, jer ono najvažnije, Evropsko prvenstvo u Zagrebu odigraće se od 29. avgusta do 11. septembra.
- Oradeu već zaboravljamo. Drugi ispit smo položili najvećom ocenom. Sada se okrećemo šampionatu Starog kontinenta - govorio je posle briljantne pobede u finalu nad Hrvatskom (13:7) kapiten Vanja Udovičić.

I dok se svi raduju uspesima ekipe Dejana Udovičića nikako ne bi trebalo izgubiti iz vida uslove iz kojih je izrastao moćan tim. Za sve u svetu je srpska reprezentacija fenomen, jer malo ko može sebi da objasni da mala zemlja, sa jednim jakim klubom (Partizanom Rajfajzen), jednim koji to želi da postane (Vojvodinom) i nekoliko koji se bore da prežive, uspeva da iz godine u godinu iznedri vaterpoliste svetskog glasa. Zbog toga većina nije verovala rečima selektora Dejana Udovičića izrečenim posle Igara 2008. u Pekingu da zna put do olimpijskog zlata. Tim, pre što su se iz reprezentacije povukli: Vujasinović, Šapić, Ćirić, Šefik (od ovog leta Crnogorac), Savić...

A da je Udovičić znao šta govori potvrdilo se već 2009. u Rimu, gde je na najteži mogući način pokoren svet. Tada se videlo da je Vanja Udovičić stasao u pravog kapitena, da su Filip Filipović i Andrija Prlainović preuzeli teret odgovornosti, da je Slobodan Soro neprikosnoven na golu, da su Slobodan Nikić, Duško Pijetlović, Nikola Rađen, Živko Gocić stasali u velike igrače, da su Milan Aleksić, Stefan Mitrović, Marko Avramović veliki potencijal. Sazreo je i drugi golman Gojko Pijetlović, od ove godine šansu dobijaju i mlađi predvođeni Borisom Vapenskim.

Jedno od objašnjenja srpskog čuda je veliki rad i grčevita borba za opstanak. I ova generacija je, kao i prethodne, svesna da samo titulama obezbeđuju vaterpolu preživaljavanje, ne krijući da se u „zemlji svetskih prvaka ne osećaju kao vladari planete“. Mnogi igrači dok se pripremaju pokušavaju da zaborave na nerešen status (Gocić i Udovičić još nemaju klub), na nagrade i plate koje kasne. Jednostavno, dobra atmosfera se čuva kao „malo vode na dlanu“.

O bazenima i uslovima za rad više i nemaju snage da govore, jer su već „navikli“ na zaključanu teretanu, hladnu vodu ili sumrak na otvorenom bazenu. Nada da će jednog dana dobiti svoj trenažni centar bledi posle svakog velikog trijumfa.

Ono što vaterpoliste motiviše da izdrže sve probleme jesu Igre 2012. u Londonu. Želja ove generacije je da ostvari ono što nije pošlo za rukom prethodnoj - olimpijsko zlato. To je ono čemu teže, to je ono što ih sprečava da klonu duhom i dignu ruke od svega zbog problema koji ih prate na suvom. Zato ne kalkulišu na pripremama i utakmicama, zato svuda idu na pobedu, jer žele da očvrsnu, ojačaju samopouzdanje, koje se, kako je svojevremeno primetio Vladimir Vujasinović, gradi godinama, a nestaje u trenu.

SVE OSIM OLIMPIJADE

Kada je nekoliko nedelja uoči raspada SCG reprezentacija predvođena Petrom Porobićem osvojila Svetski kup u Budimpešti, mogla je da se pohvali da ima sve titule osim najvažnije - olimpijske.

U tom trenutku bili su evropski i svetski prvaci, pobednici FINA kupa i Svetske lige, a u mlađim kategorijama apsolutni šampioni. Sada je Srbija na dobrom putu da ostvari isti uspeh. A, OI su u Londonu za dve godine...

TROFEJ DO TROFEJA

Od kada su ukinute sankcije, 1995, vaterpolisti su na 28 takmičenja osvojili 23 medalje - 12 zlatnih, pet srebrnih i šest bronzanih. Ili ako svedemo samo na tri najača (OI, evropska i svetska prvenstva) imaju 13 trofeja (5-4-4) od 16 mogućih.

Samostalna Srbija je od leta 2006. igrala na Olimpijskim igrama, dva SP, dva EP, FINA kupu, pet svetskih liga i bilans je impresivan - 7 zlata, 1 srebro i dve bronze. Samo su na SP 2007. u Melburnu bili četvrti!

Ostale vestiArhiva