Porotnici su tokom 11 dana većanja imali prilike da prouče više od 100 transkripata prisluškivanih razgovora Blagojevića i saradnika, da pregledaju sve zapisnike s federalnog suđenja koje traje od 3. juna 2009. i izvuku smernice iz instrukcija za članove porote na 120 strana. Sve to nije bilo dovoljno, pa je sudija Zejgel od porotnika zatražio dodatno razjašnjenje kako bi mogao da ih posavetuje. On je rekao da bi bilo prihvatljivo da postignu konsenzus po nekim tačkama optužnice.

Blagojević je odbacio krivicu po osnovu 24 tačke optužnice, uključujući optužbu da je pokušao da trguje upražnjenim mestom u Senatu koje je ostalo iza Baraka Obame kada je izabran za predsednika. U najboljoj opciji za tužilaštvo, proglašenje Blagojevića krivim po optužbi za reketiranje povuklo bi krivicu i po većini ostalih tačaka, uključujući i primanje mita i pokušaj iznude. S druge strane, najbolja opcija za Blagojevića bila bi da ga sud oslobodi optužbe za reketiranje, što bi verovatno tužilaštvu uništilo slučaj i po drugim tačkama. Stvari komplikuje i činjenica da je Blagojevićev rođeni brat Robert optužen kao saučesnik bivšeg guvernera po samo četiri tačke optužnice, po kojima se takođe izjasnio da nije kriv.

Ukoliko Rod Blagojević bude osuđen, mogao bi da dobije maksimalnu kaznu od 415 godina zatvora i novčanu kaznu od šest miliona dolara, ali mediji očekuju da će ta kazna biti mnogo manja. Stručnjaci koji prate suđenje kažu da nisu iznenađeni što je članovima porote teško da donesu odluku, budući da je reč o složenom slučaju sa obimnim dokazima i velikom količinom snimaka razgovora koje je prisluškivao FBI.

Sudija Zejgel je u obraćanju medijima u šali rekao da su nesuglasice među porotnicima očito bile na civilizovanom nivou, pošto se sa 25. sprata suda tokom sastanaka porote nije čulo nikakvo vikanje i vrištanje. Među članovima porote koja odlučuje o sudbini Blagojevića nalaze se bivši poštar, nekadašnji pripadnik američkih marinaca i prosvetni radnik, a većina porotnika nikada do sada nije imala pravosudnog iskustva.

„Oni moraju da odlučuju o stvarima koje nemaju nikakvog smisla”, tvrdi Fil Tarner, bivši federalni tužilac SAD, koji je kao privatno lice pratio Blagojevićevo suđenje.
Problem za Blagojevićeve tužioce predstavlja činjenica da nikako ne mogu da dokažu da je njemu bilo ko na kancelarijskom stolu istresao mito, već je sve bazirano na snimcima prisluškivanih razgovora na kojima bivši guverner srpskog porekla govori, često u zavijenoj formi, o tome kako je tu funkciju moguće iskoristiti za ličnu dobit. Na jednom od snimaka Blagojević pita saradnika da li da zaustavi uplatu državnog novca za izgradnju lokalne bolnice. Tužilaštvo tvrdi da pitanje predstavlja naredbu da novac bude stopiran sve dok upravnik te bolnice ne uplati sredstva za Blagojevićevu političku kampanju. Odbrana smatra da se radi samo o običnom pitanju, a ne o odluci da se novac zaustavi.

Da bi doneli odluku o Blagojevićevoj krivici po samo jednoj od tačaka optužnice, porotnici treba da prođu listu od više od 20 krivičnih dela. Čak je i iskusni sudija Zejgel bio u čudu.

„Da sam ja porotnik, baš bi mi se ovo svidelo”, kazao je sarkastično sudija Zejgel.

Ostale vestiArhiva