Ako srpska rezolucija doživi poraz u septembru na Generalnoj skupštini UN, Beograd i dalje neće odustati. Plan je okrenuti se Savetu bezbednosti, gde se može računati na podršku stalnih članica Rusije i Kine, koje su ”naoružane” pravom veta. Prema našim izvorima među srpskim diplomatama, neizglasavanje rezolucije koja je podneta u Njujorku, bila bi samo još jedna izgubljena diplomatska bitka, ali ne i rat. Jer, za razliku od rezolucija GS UN koje su savetodavnog karaktera, odluke SB UN su obavezujuće. Praktično, sve dok je na snazi Rezolucija 1244 SB UN koja garantuje teritorijalnu celovitost Srbije, Beograd će imati uporište i, kako je to šef diplomatije Vuk Jeremić rekao - ”sigurnu luku” za odbranu svoje pozicije prema Kosovu i Metohiji. Zbog toga zvanična Srbija pre bira da joj rezolucija ne prođe na GS UN, nego da je povuče ili promeni pod pritiscima EU. Jer, tumače naše kreatori spoljne politike, svako odustajanje od pregovora o svim pitanjima sa kosovskim Albancima moglo bi u spoljnoj politici da se protumači i kao odustajanje od KiM. Tako bismo i zemljama koje su na našoj strani poslali poruku da i sami smekšavamo pod pritiscima, što bi povuklo za sobom lavinu priznavanja nezavisnog Kosova. Strategija Beograda je da ostane dosledan u svojoj politici jer se procenjuje da će jedino tako, i u slučaju poraza u GS UN, sprečiti dalja priznavanja i sačuvati sigurnu podršku Moskve i Pekinga u SB UN. Profesor međunarodne politike Predrag Simić pojašnjava za ”Novosti” da bi poraz Srbije u GS UN, ipak, imao odraza i na konstelaciju snaga u SB UN: Rezolucije SB UN su obavezujuće, a rezolucije GS imaju više moralnu snagu. Međutim, ako bi srpski predlog doživeo neuspeh, Rusija bi bila u politički težem položaju jer bi morala da se konfrontira sa većinom. Ali, činjenica je da bi Moskva i dalje imala pravo veta na svaku odluku.

Ostale vestiArhiva