- Ukoliko bi Srbija pristala na zahteve koje će čuti od Vestervelea, nemački šef diplomatije će ponuditi lakši put za kandidaturu Srbije u EU. Međutim, u ponudi se ne precizira kada bi moglo da dođe do prihvatanja kandidature - kaže naš izvor.
Izvor „Blica“ tvrdi da Beograd računa na pomoć Italijana koji pokušavaju da „spuste loptu“ kako bi se izbeglo dalje zaoštravanja odnosa između Srbije i EU.
S druge strane, diplomatski krugovi u Briselu i prestonicama vodećih članica EU ne kriju razočaranje i ljutnju što je Srbija nepragmatično i tvrdoglavo nastavila da insistira na svom tekstu rezolucije o Kosovu u UN. Izvor „Blica“ u diplomatskim krugovima kaže da je poseta Vestervelea poslednji pokušaja da se omekša stav Srbije. Kako kaže, u Briselu gube strpljenje i Srbiji otvoreno prete usporavanjem integracija u EU.
Beograd zvanično i dalje ćuti o tome da je ovo pitanje izazvalo nesporazume u vladajućoj koaliciji, pri čemu G17 plus i SPO traže „omekšavanje“ stavova iz rezolucije da bi sprečili usporavanje procesa integracije i plašeći se da bi taj put mogao potpuno da bude zatvoren. Međutim, kako se nezvanično može saznati, preovlađujući stav u državnom vrhu jeste da zategnuti odnosi sa zemljama koje povezuje EU i kosovsko pitanje ne bi katastrofalno loše uticali na Srbiju u ekonomskom i socijalnom smislu.
Strani diplomatski izvori tvrde da za Brisel nije toliko sporan sam tekst rezolucije o Kosovu, nego činjenica da se „Beograd oglušio o ranije dogovore da će na nacrtu dokumenta raditi zajedno sa EU“.
- U zamenu za fleksibilniji stav, Beograd bi mogao da obezbedi ne samo široku podršku EU kosovskim Srbima i pomoć u obezbeđenju manastira nego i takav stepen autonomije za Srbe na Kosovu koji bi Srbiji spasao obraz. Bila bi to više-manje primena Ahtisarijevog plana, premda izbegavamo da stvari tako nazovemo, jer smo svesni koliko je taj izraz omražen u Srbiji - kaže izvor „Blica“.
Međutim, kako kaže naš sagovornik, primetno je odsustvo sluha „manje od deset ljudi koji kontrolišu politiku Srbije“ na signale i spremnost nekih lidera EU da pomognu Srbiji.
Rezultat ovakvog pristupa rukovodstva u Beogradu, objašnjava diplomata, mogao bi da bude ne samo gotovo izvestan debakl srpske rezolucije u UN, koja će se naći na glasanju treće nedelje septembra, nego i situacija u kojoj će „baš kao što je Milošević izgubio Kosovo, Koštunica mogućnost za podelu Kosova, i Tadić izgubiti EU“.

Ostale vestiArhiva