Velikan filmske umetnosti Rade Šerbedžija, koji je trenutno u Nišu na Filmskim susretima, posle brojnih rola u holivudskim ostvarenjima poručuje da je životnu ulogu ipak odigrao u Srbiji. U intervjuu za Press Šerbedžija govori o saradnji sa sinom Danilom u filmu „70 i dva dana" i najnovijoj ulozi koju je prihvatio u režiserskom prvencu holivudske dive Anđeline Džoli. Rade tvrdi da Anđin film nije antisrpski!
- To što piše žuta štampa nema nikakve veze sa istinom! Radi se o sjajnom scenariju, božanstvenoj ljubavnoj priči mladog Srbina i muslimanke, koja je njegova zarobljenica. Rat uopšte nije u prvom planu! Ja igram oca tog Srbina, koji jeste u osnovi srpski rodoljub, možemo reći i nacionalista, ali takvih slučajeva bilo je i ima ih ne samo među Srbima, već i kod ostalih naroda bivše Jugoslavije. Snimao sam razne uloge - igrao sam četnike, ustaše, partizane, zlotvore, Hamleta, Ričarda Trećeg, pa što ne bih prihvatio ulogu u filmu sa sjajnim scenariom?!

Kada ste poslednji put razgovarali sa Anđelinom?
- Jutros mi je Anđelina Džoli poslala pismo i najavila da će njena agencija stupiti u kontakt sa srpskom i drugom štampom na prostoru bivše Jugoslavije da im objasni sve što ih interesuje. Ponavljam, to nije antisrpski film, već psihološka, ljubavna drama koja u sebi ima elemente prave grčke tragedije.

Iza vas su brojne uloge u eks-jugoslovenskoj i holivudskoj kinematografiji. Ima li razlike u glumi tamo i ovde?
- Sve je to isto. Kada se radi veliki film sa užasno velikim novcem, ili običan film - uvek je odnos glumaca i režisera isti. Uvek je važno ući u ulogu i pokušati da se otkrije u čemu je štos u filmu. Da li imaš veliki trejler u kome imaš svu udobnost, ili sediš na kamenu čekajući svoj nastup - sve je to isto.

Kako je bilo raditi pod rediteljskom palicom sina Danila, u čijem ste filmu „70 i dva dana" igrali?
- Danilo je studirao režiju u Ohaju i taj scenario je bio njegov studentski rad. Kada sam ga pročitao, beskrajno sam se smejao, znao sam da će to biti dobar film. Međutim, nisam bio siguran da ću dobiti tu ulogu. Jedino je Bogdan Diklić bio siguran jer ga Danilo obožava, on je njegov najbolji pobratim. Sa sinom se odlično slažem. Mi smo otac i sin, ali i najbolji prijatelji. Uvek sam ga postavljao na noge, ali sam se prema njemu odnosio kao prema zrelom i opasnom tipu. Zato me on zove - Šerbedžija. Inače, jedna od najlepših saradnji na filmu desila se baš sa njim. Međutim, kada smo snimali trebalo je da idem u Kanadu. O tome sam obavestio organizatora, a Danilu sam samo napomenuo da treba da putujem. On mi je kazao da organizator može da mi kaže šta god hoće, ali ja ne idem nigde! Okrenuo sam se ka Bogdanu Dikliću i kazao mu: „Vidiš li šta mi on radi?!"

Koji režiser vam je pružio mogućnost da dostignete vrhunac karijere?
- Radio sam sa mnogim velikim režiserima - Stenlijem Kjubrikom, Filipom Nojsom, Džonom Vuom... Međutim, mislim da su uloge u filmovima Žike Pavlovića vrhunac moje karijere, bez obzira na to što me ljudi u svetu prepoznaju po ulogama u „Sneču" Gaja Ričija ili „Svecu" Filipa Nojsa.

Šta vas čini srećnim?
- Ja sam srećan čovek, a moja je sreća ono što vidite - moj sin i moja ćerka.

Ostale vestiArhiva