Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski rekao je u četvrtak da njegova zemlja, koja će predsedavati EU naredne godine, traži da Unija ostane otvorenih vrata za nove kandidate.Srbija zvanično neće biti na dnevnom redu ”gimniha”, ali izvori iz belgijskog predsedništva kažu da će se ministri neformalno, i o tome konsultovati.

"Sporazum o pisanju zajedničke rezolucije je važan element i pozitivan korak u odnosima EU i Srbije“, ocenio je za ”Novosti” portparol ministarstva spoljnih poslova predsedavajuće EU Beglije Bart Uvri.

I predsednik Odbora Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Edvard Kukan potvrđuje da će se ”odluka Vlade Srbije da revidira nacrt rezolucije o Kosovu odraziti na budućnost Srbije na njenom putu ka EU”.

On najavljuje da će inicijativa da se EK tokom jeseni dozvoli izrada mišljenja o srpskoj kandidaturi za članstvo - dobiti podršku. Dok evropski zvaničnici govore da je Srbija nagrađena zbog kompromisa oko rezolucije i tako izdejstvovala korak ka EU, direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević kaže za ”Novosti” da ”stvar ne treba posmatrati kao trgovinu”:

"U pitanju je zajednički nastup i partnerski odnos. Klima u kojoj zemlje članice nastupaju jedinstveno, i to uz dogovor sa Srbijom, odlična je za dalje evropske integracije naše zemlje. Ne bih da spekulišem o datumima, kad bude – biće“, kaže Delevićeva.

Realno je očekivati da će ”klub 27” do oktobra postići konsenzus, mada postoji i ona ”najtvrđa” struja koja bi sve želela da prolongira do početka novembra i sledećeg izveštaja EK o napretku pojedinih zemalja u procesu evropskih integracija.

Inače, poslednji pomak ka EU ostvarili smo odmrzavanjem SSP, a ovaj ugovor do sada je ratifikovalo pet od 27 parlamenata, i to Španija, Malta, Bugarska, Italija i Slovačka.

"Verujem da će posle dogovora o rezoluciji naša kandidatura za članstvo u EU biti pokrenuta sa mrtve tačke i da će se razmatrati u dogledno vreme“, kaže za ”Novosti” bivši ambasador u Vašingtonu Ivan Vujačić.

"Ipak, nisu još sve zemlje ratifikovale SSP, a postoje i drugi uslovi koje moramo da ispunimo, kao što je hapšenje Ratka Mladića“, dodaje Vujačić.

On ističe da bi davanje Srbiji statusa kandidata bio znak podrške proevropskim reformama, ali i da je od kandidature do članstva dug put.

"Najbolji primer je Makedonija, koja je kandidat od 2004. i nimalo nije bliža Evropi od Hrvatske“, zaključuje Vujačić.

Ostale vestiArhiva