Posle prošlonedeljne odluke federalnog sudije Virdžinije Filips da zakon o zabrani služenja vojske homoseksualcima koji ne skrivaju svoje seksualno opredeljenje nije u skladu sa ustavom, američka vojska je suspendovala primenu tog zakona, poznatog kao "Ne pitaj, ne pričaj".
Iako je ministarstvo pravde najavilo da će uložiti žalbu i zatražilo od Filipsove da se ta odluka privremeo ne primenjuje, ministarstvo odbrane je saopštilo da će se pridržavati odluke suda i zamrzlo je primenu zakona.
Portparol Pentagona Sintija Smit potvrdila je da su regrutni centri dobili uputstvo od viših instanci da prihvate prijave i onih podnosilaca koji izjave da su homoseksualci.
Istovremeno, prema istom uputstvu, regrutni centri su u obavezi da ih obaveste da bi se moratorijum na primenu zakona "Ne pitaj, ne pričaj" mogao biti ukinut usvakom trenutku.
Američki mediji javljaju da se očekuje da sudija Virdžinija Filips odbije zahtev administacije u Vašingtonu.
Sudija Filips odlučila je 12. oktobra da "Ne pitaj, ne pričaj" nije u skladu sa ustavom i da predstavlja, kako je navela, nepopravljivo kršenje fundamentalnih prava, uskraćuje procesna prava, slobodu govora i pravo na podnošenje peticije vladi, što je sve garantovano Prvim amandmanom američkog ustava.
Pravni stručnjaci su spekulisali da bi vašingtonska administracija mogla da se odluči da ne podnese žalbu i da tako okonča taj zakon koji je predsednik Barak Obama još u predizbornoj kampanji pre dve godine obećao da će ukinuti.
S druge strane, Obama je jasno stavio na znanje da želi da to bude učinjeno odlukom Kongresa, zbog čega njegova administacija priprema žalbu.

"Ne pričaj, ne pitaj"
Politika "Ne pitaj, ne pričaj" pokrenuta je 1993. godine, na početku mandata administracije Bila Klintona i u tom trenutku je bila kompromisno rešenje i najviše što se moglo učiniti na poboljšanju položaja homseksualaca u armiji.
Tada je zabranjeno postavljanje pitanja vojnicima da li su homoseksualci.
Istovremeno, međutim, vojnicima homosekualcima bilo je zabranjeno da otvoreno govore o svojoj seksualnoj orijentaciji.
Obama je u januaru ove godine, u prvom govoru posvećenom stanju nacije, poručio da neće dozvoliti kršenje ljudskih prava, niti diskriminaciiju u zapošljavanju, kao i da će ukinuti zakon koji ljudima, "zbog onoga što jesu, zabranjuje da brane zemlju koju vole".
Procenjuje se da je od 1993. godine, oko 14.000 ljudi otpušteno iz vojske, u skladu sa tim zakonom.

Ostale vestiArhiva