Ukidanje blanko ostavki jedan je od uslova za evropske integracije. Evropska komisija smatra da mora doći do te promene pre nego što Srbija dobije status kandidata u EU.

Najefikasniji način bi bilo donošenje novog zakona o izboru narodnih poslanika kada bi za to postojala politička volja, kažu stručnjaci.

Međutim, iako su sve stranke deklarativno za ukidanje instrumenta blanko ostavki, praktično to još niko nije učinio. Jedina stranka koja nema blanko ostavke je LDP.

Dve najveće stranke – vladajuća Demokratska stranka i opoziciona Srpska napredna stranka, slažu se da je izmana zakona najbolji način za ukidanje blanko ostavki.

“Ustav je ostavio mogućnost da poslanik poveri svoj mandat na raspolaganje stranci, ali ne i obavezu. Blanko ostavke, po meni, predstavljaju zloupotrebu tog prava”, kaže za “Blic” portparolka DS-a Jelena Trivan.

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić slaže se da je to pitanje jednostavnije rešiti izmenom zakona, nego Ustava, ali ocenjuje i da to pitanje nije urgentno u ovom trenutku, kada država ima mnogo važnijih ekonomskih problema.

Neuporedivo kompleksniji put za ukidanje instrumenta blanko ostavki jesu izmene Ustava koje predlaže SPS.

“To jeste jedno od krupnih pitanja zbog kojih treba razmišljati o promeni Ustava”, kaže za “Blic” predsednica Skupštine i funkcionerka SPS-a Slavica Đukić-Dejanović.

Da treba ići na promene Ustava, smatraju i u G17 plus. Poslanik te stranke Željko Ivanji smatra da se blanko ostavke ne mogu ukinuti zakonom ”dokle god postoji odredba u Ustavu koja daje mogućnost strankama da raspolažu poslaničkim mandatima“.

Ima i onih koji se ni deklarativno ne zalažu za ukidanje blanko ostavki, poput Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke.

Funkcioner radikala Aleksandar Martinović kaže za ”Blic“ da je stavljanje poslaničkih mandata na raspolaganje strankama ”sredstvo protiv političke trgovine, koja je u Srbiji uzela maha i koja potpuno anulira izbornu volju građana“.

Kako saznaje "Blic“, izmene Zakona o izboru narodnih poslanika postoje u formi predloga i dva puta do sada su uvrštene na dnevni red sednice Vlade Srbije, sa kojeg su skidane zbog protivljenja Socijalističke partije Srbije.

Marko Blagojević iz Cesida ocenjuje da je to krajnje neodgovorno jer, kako kaže, “unapređenje demokratije i usklađivanje sistema sa standardima EU ne može da čeka na stabilizaciju unutar jedne partije”.

Ostale vestiArhiva