- Uloga prvih ljudi stranka je presudna zato što su sve naše stranke liderskog karaktera i predstavljaju autoritarne jedinice. To znači da se stranački ljudi ponašaju u skladu sa onim kako se ponaša ili kako ih upućuje lider – kaže Slobodan Beljanski, pravnik i član Agencije za borbu protiv korupcije.

Ovogodišnji indeks percepcije korupcije pokazao je da Srbija već tri godine stagnira na loših 3,5 poena, što je i dalje čini visoko korumpiranom zemljom.

On je, međutim, pokazao i da onda kada je trebalo sprovoditi zakone, pustiti nezavisne kontrolne institucije da rade svoj posao i kazniti korupcionaše, isti ti lideri nisu zbili svoje redove, nisu očistili žito od kukolja i nisu obezbedili kadrove koji mogu da se bore protiv pošasti kakva je korupcija. A šta je to drugo, ako nije prećutno odobravanje aktualnog stanja. Stanja koje je Srbiju na listi korumpiranih zemlja svrstalo daleko iza svih komšijskih država (izuzev Albanije), odnosno na 83. mesto liste sa ukupno 178 konkurenata.

- Od 2007. godine Srbija se nije pomerila sa mesta, ali je borba protiv korupcije i pre toga bila nezadovoljavajuća. Osnovni problem je u nepostojećoj primeni zakona. Srbija, na primer, ima zakonski predviđene posebne istražne tehnike koje se mogu primenjivati kada se sumnja na korupciju na visokom nivou, ali korišćenje takvih tehnika još nije zabeleženo. Primer da su oni na najvišem nivou nedodirljivi pokazuje i suđenje stečajnoj mafiji, u kome nikada nije utvrđeno kome je na najvišem nivou išla provizija od 30 odsto. Isto tako niko nikada nije kažnjen po osnovu Zakona o finansiranju stranaka, i ne samo da nije kažnjen već nikada nije utvrđena čak ni povreda tog zakona. Kada imate takve događaje onda rešenost za borbu izgleda neuverljivo – kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

Sagovornici „Blica nedelje“ složni su u oceni da lideri političkih stranaka nikada nisu učinili apsolutno ništa da iniciraju iskrenu borbu protiv korupcije. Istina, povremeno su izlazili u javnost sa izjavama da je borba protiv korupcije veoma važna za ovu zemlju, ali, u realnosti, kada god je neko nezavisno telo pokušalo da se bori protiv korupcije u vrhu, njihovi pokušaji su silovito ugušeni. To govori da njihovi izjave nisu ništa drugo do populizmi.

- Odnos vlasti prema Republičkom odboru za rešavanje sukobu interesa bio je veoma loš. Niti su uzimane u obzir naše preporuke, niti su sprovođene naše mere, posebno kada se radilo o licima iz vrha vlasti. Odbor je ukinut, ali se taj odnos nije puno promenio. O njemu je danas najbolje suditi prema izmeni zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, najočitijem primeru nedoslednosti i ometanja jednog nezavisnog tela da zakon primenjuje. Kada je počela primena tog zakona u vlasti je ocenjeno je da treba spsavati funkcije da ne padnu pod njegov udar i to sve govori – kaže Beljanski.

Ostale vestiArhiva