U novom izveštaju Svetske banke o antikorupciji u tranziciji navodi se da je znatno povećan broj poslovnih ljudi koji smatraju da je korupcija problem za poslovanje u zemlji, a ukazuje se i na podmićivanje poreskih službenika, pojedinaca u sudovima i učestalost korumpiranja carinskih službi.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da su podaci iz istraživanja zabrinjavajući jer pokazuju više negativnih trendova u odnosu na većinu država koje su učestvovale u istraživanju. Jedini pozitivan pomak je manji iznos novca koji firme daju za korumpiranje. "Zaključak koji bi se na prvu ruku mogao izvući iz tih podataka jeste da firme moraju da korumpiraju češće, ali da su u pitanju manji iznosi nego što su bili pre nekoliko godina", kaže on.

Nemanja Nenadić smatra i da bi državni organi trebalo ozbiljno da se zamisle o tome koliko je antikorupcijska politika efikasna. Prema njegovom mišljenju, da bi se situacija promenila, prvi korak je bespogovorno poštovanje antikorupcijskih propisa. Pored toga, treba izgraditi i dodatne mehanizme u borbi protiv korupcije, a na osnovu iskustava drugih zemalja koje su se suočavale sa sličnim problemima. "Trebalo bi dati priliku, i građanima i privrednicima, da, kada se suoče s korupcijom kod javnih službenika, imaju siguran način da to prijave i da mogu da se uzdaju u to da će postojati neko, u okviru mehanizama državne uprave ili nezavisnih državnih organa, ko će te navode ispitati", kaže Nenadić.

U izveštaju koji obuhvata 26 bivših socijalistikih zemalja, Tursku i pet zemalja Zapadne Evrope, SB zaključuje da je korupcija u padu, ali da su neophodne reforme kako bi pozitivan trend bio nastavljen.

"Kriva je vlast"

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać optužila je Vladu i Skupštinu Srbije da su glavni krivci za ocenu Svetske banke da je korupcija veoma raširena u Srbiji. "Mnogim svojim potezima Skupština i vlada pospešuju korupciju jer stvaraju ambijent u kom se ona sprovodi", kaže ona za novosadski Građanski list.

Kao jedan od primera Veric Barać navodi to što Skupština već godinama izglasava državni budžet za jednu godinu bez usvajanja završnog računa za prethodnu. "To znači da poslanici prihvataju da nemaju nikakvu kontrolu nad javnim finansijama. Svi poslanici su potpisali blanko-ostavke. Kako onda da kontrolišu ministre, koji su im u isto vreme šefovi partija. Takav odnos je idealan za korupciju", ocenjuje Verica Barać.

Ostale vestiArhiva