Dogovor Kine i SAD koji bi sprečio mogući rat valutama i uvođenje protekcionizma u momentu početka oporavka svetske ekonomije moraće da sačeka, očito, narednu godinu. Da li će nekog sporazuma biti prilikom januarskog susreta predsednika dve zemlje, ili će razgovori morati da sačekaju naredni samit G 20, niko sa sigurnošću ne može da kaže. Kina, ali i mnoge druge države sveta, sa zebnjom gleda na novi plan američkih Federalnih rezervi, poznat kao „Kvartalno prilagođavanje“, prema kome će se na tržištu naći 600 milijardi dolara za pokretanje američke ekonomije. Taj plan preti da ugrozi tržišta u razvoju, jer će podići vrednost drugih valuta i dovesti u pitanje postizanje brojnih multilateralnih trgovinskih sporazuma. Za sličan scenario zvanični Vašington optužuje Kinu. Prema planu obaveza koja je na upravo okončanom samitu G 20 preuzela Amerika, „vrednost dolara će na međunarodnom terenu, utvrđivati tržište“. Kina je, s druge strane, preuzela obavezu da nastavi reformu režima kamata, da poveća njihovu fleksibilnost, promoviše balansirani odnos između svog uvoza i izvoza, kao i da nastavi da pojednostavljuje svoju monetarnu politiku.
Na sve ovo Evropska unija, čija valuta bi mogla da postane, kako se slažu mnogi svetski ekonomisti, žrtva aktuelnih monetarnih politika Kine i Amerike, kaže da će evro nastaviti da fluktuira, ali da će monetarna politika EU biti fokusirana na održavanje cenovne stabilnosti. Prema svemu onome što se ovih dana, tokom održavanja samita G 20 moglo čuti, upravo usvojen Seulski akcioni plan predviđa da se, kroz započetu reformu međunarodnih finansijskih institucija, pre svih Međunarodnog monetarnog fonda, obezbedi globalna finansijska stabilnost.

Ostale vestiArhiva