U ovom trenutku, situacija je sledeća - sedam partija, tri frankofone i četiri flamanske, pokušavaju ne da formiraju federalnu vladu, nego da se dogovore oko toga na koji način da ponovo pokrenu pregovore, jer su svi dosadašnji pokušaji jednostavno propali.
Pregovore je prvi posle izbora predvodio Bart de Vever, lider separatističke Nove flamanske alijanse. Posle njegove ostavke, organizaciju razgovora na sebe je preuzeo Elio di Rupo, lider valonske Socijalističke partije, koji nije bio ništa uspešniji i, takođe, se povukao.
Mandat za vođenje pregovora nakon toga belgijski kralj dao je predsednicima dva parlamentarna doma Andreu Flaou i Daniju Pitersu, nakon čijeg povlačenja je na scenu, pre mesec dana, stupio bivši lider flamanskih socijalista Johan Vande Lanote.
Lanote se sada nalazi pred dvostrukim zadatkom - da obnovi poverenje među sedam partija uključenih u pregovore i da načini predlog reforme zakona o finasiranju, koji je osnovni kamen spoticanja u pregovorima i kroz koji se prepliću sve ostale razlike među partijama, uključujući i državno uređenje.
U slučaju da i Lanote prođe kao i njegovi prethodnici, da shvati da je suočen sa nemogućom misijom i da odluči da se povuče, verovatno će biti organizovani novi izbori. Iz svega ovoga proizlaze dve sigurne stvari - potpuno je izvesno da do kraja godine neće biti postignut nikakav sporazum i do kraja godine neće biti novih izbora.
Ukoliko se belgijska politička elita, ipak, odluči za raspisivanje novih izbora, oni će moći da budu zakazani tek za februar ili mart, skoro godinu dana nakon pokretanja predizborne kampanje za izbore održane u junu ove godine.

Ostale vestiArhiva