Podela Kosova i razmena teritorija postoji u glavama nekih pregovarača i u Prištini i u Beogradu, što kao želja ili kao bojazan, ali o tome nisu spremni da u ovom trenutku razgovaraju – na Kosovu zbog protivljenja SAD, a u Srbiji zbog Ustava i javnog mnenja. Ali, ne znači da to neće biti moguće za nekoliko godina, mada mislim da je kao rešenje najmanje verovatno - kaže za „Blic” Vladimir Todorić, osnivač Centra za novu politiku i odnedavno član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Todorić se upravo vratio sa srpsko-albanskog skupa u Minhenu, gde se, u organizaciji Bertelsman fondacije, razgovaralo o mogućnostima postizanja dogovora između Prištine i Beograda. Na osnovu diskusija i okvirnih dogovora predstavnika nevladinih organizacija, eksperata bliskih vlasti i drugih stručnjaka, Todorić kaže da će dogovor biti moguć na osnovu modifikovanog Ahtisarijevog plana.

- Svi učesnici su se složili da bi Ahtisarijev plan, koji se i na Kosovu kao i u Srbiji percipira negativno, u zajedničkom dogovoru dve strane mogao biti dopunjen i nakon toga predstavljen javnosti na drugačiji način. Iako Albanci u ovom trenutku nisu spremni ni za kakve teritorijalne ustupke, otvoreni su za sve neteritorijalne promene, a mogao bi da bude prihvatljiv specijalan modus prisustva Srbije u srpskim sredinama na Kosovu preko lokalnih vlasti i međuopštinskih institucija, naročito kad su u pitanju sud i policija - objašnjava Todorić, koji je i autor platforme Centra za novu politiku za rešenje kosovskog pitanja.

Kosovska strana, posle dve godine od proglašenja nezavisnosti, ima znatno izneverena očekivanja koja se tiču ulaska u međunarodne institucije, smatra Todorić, i upravo tu treba tražiti njihovu motivaciju za pronalaženje kompromisa. Spoljna politika Srbije je u proteklom periodu igrala upravo na tu kartu i sama činjenica da dolazi do dijaloga pokazuje da je ostvarila uspeh. On naglašava da je malo tehničkih pitanja koja mogu da budu rešena dok se ne zatvori najvažnije, statusno pitanje.

- Pitanje je u kojoj meri su Beograd i Priština zaista vlasnici pregovaračkog procesa, s obzirom na ključni uticaj EU i SAD. Brisel je veoma zainteresovan za rešavanje statusnog pitanja, odnosno uključivanje Kosova u međunarodne institucije, prvenstveno zbog postizanja jedinstva između većine i pet država EU koje ne priznaju Kosovo. Unija, naravno, ima veći uticaj na Beograd zbog procesa priključenja EU. Uticaj na Prištinu je manji jer Kosovo zanima priznanje, a daleko manje EU integracije, u kojima su daleko iza Srbije. Briselu je u interesu da što više u integracije uvuče i Kosovo da bi imao veći uticaj na njih - kaže Todorić za „Blic”.

Leon Malazogu, analitičar iz Prištine, kaže za „Blic” da će rešenje za Kosovo morati da se traži u okviru Ahtisarijevog plana jer je teško bilo šta promeniti, s obzirom na to da je on napravljen kao kompromis.

- Priština i Beograd drže se međusobno kao taoci, jer bez saglasnosti Beograda Priština ne može postati deo svih međunarodnih organizacija, a Beograd bez saglasnosti Prištine ne može da napreduje dalje u evropskim integracijama. Treba da pomognu jedan drugom da izađu iz loše situacije. Pregovori su način i verujem da će početi u martu sledeće godine oko lakših pitanja, poput nestalih lica ili pasoša, ali ne treba očekivati da išta bude rešeno bez saglasnosti obe strane oko statusa - kaže Malazogu za „Blic”.

Ostale vestiArhiva