Legendarni glumac Ljubiša Samardžić televizijskom serijom „Miris kiše na Balkanu", koja se petkom prikazuje na RTS-u, demonstrira i svoje režisersko umeće. U razgovoru za Press, popularni Smoki otkriva da je presudan uticaj na njegovu karijeru imao reditelj Branko Bauer, koji ga je naučio da svoje mane pretvori u vrline i tvrdi da je u romanu Gordane Kuić, koji je ekranizovao, prepoznao suštinu u malim stvarima.
- U romanu Gordane Kuić „Miris kiše na Balkanu" prepoznao sam porodicu kao suštinu života. U jednoj sceni filma otac Leon, koga igra Predrag Ejdus, i Ljiljana Blagojević vode konverzaciju spremajući hranu za decu. Jednog trenutka on kaže: „Draga moja Estera, zanima me zašto sve nas devetoro okupljaš da zajedno ručamo. Posle toliko vremena shvatio sam zašto to ima smisla. Sve smo izveli na pravi put." E, to je suština ovog romana. Zato ova serija ima smisla da se pojavi na svim televizijama u okruženju. Na svu sreću, prepoznali su i poštuju moj rukopis, pa su za seriju unapred otkupljena prava za emitovanje.

Glumačku ekipu koju angažujete, iz projekta u projekat, mahom čine neafirmisani glumci koji kasnije ostvare zapažene uloge. Stvarate li tako svoje naslednike?
- Svim silama pokušavam da izgradim nešto što je suština, a to je strašna iskrenost u igri. Na tome insistiram i istrajavam. Moja upornost je tolika da sam u stanju da napravim i po 20 ponavljanja. Samo na taj način sam siguran u ono što radim. Čak sam i jednog Ejdusa vraćao da ponavlja scene i dobio jednog novog Pecu koga do sada nismo videli. Osnova svega je iskrenost i ukoliko je nema, nema berićeta ni za koga.

Ko je od saradnika imao presudan uticaj na vas i vašu karijeru?
- Na samom početku glumačke karijere imao sam sreću da sarađujem sa Brankom Bauerom u filmu „Prekobrojna". Tada mi je otkrio jedan put i nešto u meni što nisam ni znao da imam, a to je duh. Rekao mi je da moram da prepoznam sve mane u svom telu i da ih pretočim u vrline - veliki nos, klempave uši, velike oči i dugu figuru. Ako kraj mene bude mala glumica, onda se od toga pravi komika. To sam upamtio kao jedan veoma interesantan detalj i do dana današnjeg volim da igram tragikomične likove koji u sebi nose i duhovitost, ali i ozbiljnost.

Koje vaše osobine smatrate presudnim za uspešnu glumačku i rediteljsku karijeru?
- Najbolji sud o meni bi rekla moja Mira, koja me ponekad i kudi da sam pomalo uporan, bezobrazan i drzak. Ono što naumim to i realizujem, to je moj stav i to je moj svet.

Spomenuli ste suprugu, kako bračni par funkcioniše na setu?
- Mira je sa mnom 45 godina. Malo li je? Zamislite za sve te godine, koliko puta treba da se ustane i legne zajedno, i uz to sa ovakvim ludakom kao što sam ja! Po prirodi sam fantasta, altruista, uporan k'o mazga. U stanju sam da radim i četrnaest sati dnevno. Recimo, ako dođe ketering sa ručkom usred scene, nema šanse da me bilo ko zaustavi, pa makar ručali i u šest sati uveče!

Ostale vestiArhiva