Prema projektu nazvanom HiROS biće napravljeni sateliti visoke rezolucIje koji mogu da razaznaju predmete od 50 centimetara i da šalju njihove snimke na Zemlju.
Sateliti bi mnogo brže nego sadašnji slali snimke infracrvenim zracima i pravili i noćne fotografije.
Zvanično ovi sateliti su namenjeni civilnoj zaštiti životne sredine, a 70 odsto kapaciteta satelita biće prodato privatnim licima i program će u stvari biti "pod potpunom kontrolom" nemačke tajne službe (BND) i nemačke svemirske agencije (DLR).
Prema navodima depeša iz ambasade SAD u Berlinu koje objavljuje list Aftenposten, iz perioda od februara 2009. do februara 2010. godine, neke zemlje, pre svega Francuska, pokušale su svim sredstivma da miniraju ovaj projekt.
Ali, to francusko protivljenje projektu odbacili su nemački zvaničnici, proizilazi iz depeša do kojih je došao Vikiliks,
Jedan zvaničnik DLR-a Andreas Ekart je rekao, prema depešama, da nije predviđena nikakva saradnja sa Francuskom ili nekom drugom zemljom EU za projekt HiROS. Prema navodima koje je objavio list, sateliti treba da počnu da rade 2012-2013. godine.
Portparol DLR-a demantovao je da je HiROS program za špijunske satelite i rekao da se radi na tome da se prenose podaci za potrebu javnih službi, kao na primer u kriznim situacijama kao što su prirodne katastrofe.
"HiROS nije ni špijunski sateliti ni tajni projekt", rekao je portparol DLR-a u odgovoru elektronskom poštom za agenciju Frans pres.
Zvanično Francuska i Nemačka rade na zajedničkom programu svemirskog snimanja, zajedno sa Belgijom, Španijom, Grčkom i Italijom.
Francuska i nemačka vlada odbile su da komentarišu ove navode, kao i ambasada SAD u Oslu.
Norveški list Aftenposten je došao u decembru 2010. do svih 250.000 diplomatskih depeša koje je pribavio Vikiliks, a da pri tom nije postigao sporazum sa Vikiliksom o njihovom objavljivanju kao što je to učinilo pet velikih svetskih listova (Njujork tajms, Gardijan, Mond, El Pais i Špigel).

Ostale vestiArhiva