BEOGRAD - Veza organizovanog kriminala i ubica iz zloglasne Jedinice za specijalne operacije sa pojedinim liderima Demokratske opozicije Srbije počela je iz pragmatičnih razloga - rušenja Miloševićevog režima uoči petog oktobra, ali se i nastavila još dve godine nakon toga i to je Srbiju koštalo i ubistva premijera, kaže za “Blic” lider SPO Vuk Drašković.
Drašković tvrdi na osnovu, kako kaže, izjava lidera DOS i knjige bivšeg američkog ambasadora Vilijema Montgomerija da je pre promena 2000. godine nekoliko stotina miliona evra iz inostranstva dato u kešu liderima tadašnje opozicije da bi “podmitili ljude iz Miloševićeve kriminalne piramide”.
- Logično je i opravdano što su te ogromne pare potrošene za podmićivanje tih ljudi da bi izdali Miloševića. Nije dobro i nije smelo da se desi da sklope pakt sa tim ljudima, da Rade Marković, Nebojša Pavković, Zvezdan Jovanović, Legija i drugi iz zločinačke piramide ostanu na svojim mestima i da Dušan Spasojević i Mile Luković budu predstavljeni i slavljeni kao junaci 5. oktobra i da dve godine Srbija bude žrtva tog terorističkog jezgra - objašnjava Drašković, dodajući da se “vrlo dobro zna koji su lideri DOS štitili zločince”.
Lider SPO kaže da je sve do pada s vlasti Milošević bio na vrhu “zločinačke piramide” i da su “po naloge za ubistva kod njega dolazili Marković, Legija i ostali”, a da su same ubice posle Miloševićevog pada postale “vrhovna komanda zločina kojoj su pojedini lideri DOS-a dolazili na noge.
- Legitimno je i pragmatično i korisno to što su podmićivali te ljude da bi izdali Miloševića, ali je nakon 5. oktobra trebalo krenuti u obračun sa njima. Morali su biti izvedeni pred sud i lustrirani. Pošto to nije urađeno, oni i dalje sede u službama bezbednosti i u organima vlasti, od opština pa naviše - kaže Drašković za “Blic”.
Zoran Živković, jedan od lidera DOS i drugi čovek Demokratske stranke u vreme borbe protiv Miloševića, tvrdi, međutim, da tadašnja opozicija nije ništa dala ljudima iz tadašnjeg režima, a da su oni koji su promenili stranu to učinili da bi spasli sebe.
- Političke stranke su veoma malo novca dobile od stranih donatora. Sve ukupno kad se skupi, od protesta 1996. godine do 5. oktobra 2000. stranke su dobile maksimum milion maraka. Najviše je stranih donacija išlo na finansiranje nevladinih organizacija, Otpora, nezavisnih medija i sindikata koji su se pridružili rušenju režima. Prema nekim našim procenama, oni su dobili od 15 do 20 miliona maraka, ali ne više od toga. Novac, međutim, nije bio presudan za promene. On je samo pomogao da se organizuje otpor. Ideje, energija i hrabrost bili su presudni - kaže Živković za “Blic”.

Ostale vestiArhiva