Barselona - Vest nedelje u Španiji svako je bila objava ETA, baskijske terorističko-separatističke organizacije, o „generalnoj trajnoj obustavi vatre“ uz dodatak da je obećanje „podložno proveri“. Vest, ipak, nije izazvala nikakvu eurofiju jer se u prošlosti, od 1988, već 10 puta dešavalo da ETA obajvljuje privremno ili trajno odustajanje od terorističkih aktivnosti, ali je uvek pogazila dato obećanje. Međutim, analitičari su, analizirajući bukvalno svaku reč, zaključili da ovoga puta ima malo više razloga za optimizam jer je i rečnik drugačiji nego u prethodnim saopštenjima na istu temu.
ETA je prvi put samo četiri meseca posle saopštenja o „privremenom primirju“ izdala novo, pretvarajući zatišije u trajno. Uočena je i pojava reči „generalna“, što podrazumeva opštu obustavu terorističkih aktivnosti, a prvi put se dozvoljava međunarodna provera istinitosti namera sadašnjih šefova ETA.
I vlada i opozicija bili su prilično rezervisani. Premijer Hose Luis Zapatero izjavio je da „neće biti nikakvog dijaloga sa ETA“ i da jedino što očekuje od ETA jeste objava „o definitivnom raspuštanju organizacije“. Prvi potpredsednik i ministar unutrašnjih poslova Alfredo Perez Rubalkaba bio je na istoj liniji rekavši da ceo demokratski svet očekuje kraj ETA, a potom je dodao:
- Ako me pitate da li sam danas mirniji nego juče, priznaću da jesam. Ako me pitate da li je ovo kraj, rekao bih da nije. Ako me pitate da li je ovo to što špansko društvo želi, kategorično ću reći - ne. Ako me pitate da li je ovo loša vest, rekao bih da nije. Ali i nije vest.
Bilo kako bilo, na snazi je 11. primirje koje proglašava ETA, a razlozi koji su doveli do ovog poteza koji budi nadu u kraj konflikta dugog 42 godine su višestruki. Analitičari su gotovo složni u oceni da je ETA odavno oslabljena, bez kadrova, bez para, bez pomoći koje je ranije imala u Baskiji i Francuskoj. Samo od 2000. španska policija je uhapsila 17 lidera ETA koji su pripadali vojnom, političkom i logističkom krilu organizacije. Od 1996. uhapšen je 2.021 pripadnik ETA, 1.244 u Španiji, 726 u Francuskoj, 51 u drugim zemljama. Policijski izvori procenjuju da su šefovi ETA danas dve žene, Iraće Sorzabal i Izaskun Lesaka i David Pla koji je identifikovan kao jedan od maskiranih čitača poslednjeg saopštenja (na španskom), dok se pretpostavlja da je jedna od ove dve žene tekst čitala na baskijskom. Smatra se takođe da postoji neka vrsta političkog saveta u kome su veterani ETA i na čijem je čelu, navodno, Hose Antonio Urutikoećea, poznat kao Josu Ternera.
Na slabljenje ETA bitno je uticala politika baskijske autonomne vlade na čijem je čelu socijalista Paći Lopez čiji je izbor ETA dočekala porukama da će biti ubijen. Za razliku od prethodnika, Ibarećea koji je merio svaku reč i balansirao između odbrane demokratskih principa i brige da ne „uvredi previše“ šefove ETA nekom oštrijom izjavom, Lopez je jasan:
- Neću dozvoliti da jedna grupa terorista odlučuje o našoj budućnosti... Prošlo je vreme uslovnih primirja, baskijsko društvo više se ne zadovoljava disanjem pod nadzorom.
Još jedan faktor svakako je uticao na odluku ETA: Pritisak Batasune, zabranjene političke partije koja se smatrala političkim krilom ETA. Batasuna zvanično ne postoji, ali svima je jasno da deluje i da ima uticaja na ETA. Batasuna je pozdravila odluku kao potez „bez presedana u borbi za mir“. Neki su skloni proceni da će Batasuna biti ponovo legalizovana kako bi se pojavila na lokalnim izborima u maju, ali zasad nema dokaza za tu teoriju.
Jedino otvoreno nezadovoljstvo dolazi od Udruženja žrtava terorizma iz koga tvrde da je sve to „izborna prevara“ i da „sve ostaje isto“.
- Nismo čuli ni jednu jedinu reč o skoro 1.000 mrtvih koje nose na duši, nijednu reč pokajanja. Sve je isto - tvrdi Hose Vargas iz katalonskog Udruženja žrtava terorizma.
Na potezu je opet ETA. Da pokaže i dokaže da je mislila ozbiljno.

Ostale vestiArhiva