Bezbednosno-informativna agencija (BIA) godinama, uprkos zahtevima stručne javnosti, skriva te podatke, a tačku na takov ponašanje mogla bi da stavi presuda po tužbi Inicijative mladih za ljudska prava iz 2006. godine, piše beogradski Blic.
Inicijativa mladih je tužbu podnela zbog kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima po dva osnova - kršenja prava na pravično suđenje i prava na slobodu izražavanja koja podrazumijeva pravo na prijem infomacija od javnog značaja.
"Očekujemo da Strazbur presudi u našu korist i to već u prvoj polovini ove godine", kaže direktor Incijative mladih za ljudska prava Maja Mićić.
Činjenicu da se BIA sa oglušavala o niz zahteva, koji su stizali i od zvaničnih državnih organa, Mićićeva vidi u podršci koju služba dobija sa vrha vlasti.
Prema njenim rečima, Vlada, koja je zadužena da omogući sprovođenje rešenja povjerenika, nije maknula prstom da primora BIA da postupi po tom rešenju.
Osim toga, kaže ona, čak ni skupštinski Odbor za bezbednost, koji je zadužen za civilnu kontrolu službi i u kome sede predstavnici svih parlamentarnih stranaka, nikada nije tražio niti obelodanio ove podatke.
Broj građana čiji su razgovori praćeni u Srbiji objavila je samo Vojnobezbednosna agencija (VBA) i to 2007. godine, kada je prisluškivala ukupno 35 građana.
Prva ozbiljna incijativa koja je u Srbiji pokrenuta s ciljem da se ovi podaci obelodane datira iz 2005. godine. Tada je Inicijativa mladih za ljudska prava poslala BIA zahtev za dobijanje informacija o nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora.
Budući da BIA nije odgovorila, Inicijativa je zatražila pomoć poverenika za infomacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, koji je donio rešenja da BIA ispostavi ove podatke, što je srpska tajna služba odbila, podnoseći paralalno tužbu protiv Šabićevog rešenja Vrhovom sudu.
Sud je žalbu odbio iz tehničkih razloga i slučaj se 2006. "preselio" u Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.

Ostale vestiArhiva