STRAZBUR - Srbija je juče u Evropskom parlamentu dobila izuzetno snažnu podršku jer je 90 odsto parlamentaraca glasalo za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Još veću podršku (93 odsto) dobila je Rezolucija o evropskoj integraciji Srbije. Usvojen je, međutim, i amandman o Kosovu u kome se apeluje na Beograd da ne postavlja pitanje statusa, ali se ostavlja mogućnost razgovora o promeni granica južne pokrajine.
Zanimljivo je da se, kako „Blic” saznaje iz izvora u Strazburu, uoči glasanja velika diskusija i bitka među parlamentarcima vodila oko amandmana koji je predložila grupacija zelenih, na čelu s Ulrike Lunaček, izvestiocem za Kosovo. Amandman koji je glasio da se „poziva Vlada Srbije da u dijalog s Kosovom uđe bez daljeg pozivanja na nove pregovore o statusu ili podeli” promenjen je i iz teksta je izostavljen poziv da podela Kosova ne bude tema dijaloga sa Prištinom. I prvi deo oko zabrane pregovora o statusu je ublažen i usvojeno je da „EP apeluje na Srbiju da ne postavi pitanje statusa”.
- I među najtvrđim zagovornicima nezavisnosti Kosova, u redovima konzervativaca i zelenih, primećuje se tendencija promene stava da razgovor o granicama nije moguć. Promena dosadašnjeg čvrstog stava usledila je nakon izveštaja Dika Martija o stravičnim zločinima na Kosovu i nakon osude lažiranja parlamentarnih izbora, u čemu je najoštrija bila upravo Lunaček. Sada se već čuje stav da je status nezavisne države nešto o čemu Evropljani nisu spremni da govore, ali da bi bili spremni da prihvate podelu Kosova i promenu granica ukoliko se o tome dogovore Beograd i Priština - kaže za „Blic” diplomatski izvor iz Strazbura.
Evropski parlament, naravno, ne određuje politiku EU, ali je indikativna promena mišljenja i atmosfere među evropskim parlamentarcima prema promeni kosovskih granica. Očito je da su postali prijemčiviji za realnost da „sever Kosova ne sluša Prištinu“.
Inače, ovaj amandman je dobio tesnu većinu i podržalo ga je 335 prema 312 poslanika koji su bili protiv toga da se Beogradu i Prištini ograničavaju teme razgovora. Zanimljivo je i da je odbačen amandman Jelka Kacina, izvestioca za Srbiju, kojim se tražila osuda Srbije zbog svega što se događalo oko bojkota dodele Nobelove nagrade (dobio svega 174 od 690 glasova), kao i da je odbačen amandman kojim se tražila zabrana za Beograd da izdaje kosovske registarske tablice.
- Evropska budućnost Srbije je izuzetno snažno podržana u Evropskom parlamentu, na šta ukazuje činjenica da je za ratifikaciju SSP i usvajanje Rezolucije glasala ogromna većina parlamentaraca iz svih relevantnih političkih grupa i zemalja, a parlament je radio u punom kapacitetu i sala je bila dupke puna. To ukazuje da su nam otvorena vrata ka dobijanju statusa kandidata i moguć početak pregovora o članstvu već ove godine - rekao je za „Blic” Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije.
Podrška Srbiji je očigledna, ali je jasno i da status kandidata neće dobiti ako ne ispuni obaveze na koje je podseća upravo usvojena Rezolucija. Izvesno je da novih uslova neće biti i da je atmosfera za približavanje EU pozitivna, ali Srbija mora da učini više na hapšenju preostalih haških begunaca, konstruktivno nastupi u dijalogu s Prištinom, sprovede reformu pravosuđa, omogući efikasniju borbu protiv korupcije, obezbedi nezavisnost medija, sprovede niz reformi u izbornom zakonodavstvu i vrati nacionalizovanu imovinu.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević ocenila je za „Blic” da je ratifikacija SSP i usvajanje Rezolucije jedan od mnogih koraka koje Srbija treba da učini ka članstvu u EU, ali je veoma značajan jer „ostalim članicama EU daje podsticaj da takođe ratifikuju SSP, ali i nama podsticaj da učinimo sve što je potrebno da postanemo kredibilni partneri EU i poboljšamo život naših građana”.
- Sada nam predstoji da pokažemo da ozbiljno shvatamo sve obaveze iz Akcionog plana koji je usvojila Vlada, da se ozbiljno angažujemo na hapšenju preostalih haških begunaca i da što pre uđemo u dijalog sa Prištinom - kaže Delević za „Blic”.
Prvi ugovorni sporazum između Srbije i EU potpisali su 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i tadašnji predsedavajući EU Dimitrij Rupel. Potpisan je nakon dramatičnih pregovora u kojima su učestvovali srpski šef diplomatije Vuk Jeremić, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, evropski komesar za proširenje Oli Ren i holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen, koji se tome protivio. Holandski parlament i dan-danas ne pokazuje spremnost da ratifikuje SSP sa Srbijom jer Ratko Mladić i Goran Hadžić nisu izručeni Tribunalu. Ratifikacija SSP počela je 14. juna ove godine.

Ostale vestiArhiva