Na listi zemalja osvajača medalja na evropskim prvenstvima u atletici Jugoslavija sledi sudbinu SSSR, DR Nemačke i Čehoslovačke, zemalja koje više ne postoje i čiji sportisti više neće osvajati trofeje. Srbija će od sutra na 19. prvenstvu Evrope u Geteborgu krenuti u lov na prvu evropsku atletsku medalju.

Konto Jugoslavije je zvanično zatvoren sa 14 medalja – šest zlatnih, šest srebrnih i dve bronzane, a to joj uoči takmičenja na stadionu „Ulevi” u Geteborgu donosi 21. mesto, čak ispred Grčke!

U dokumentaciji već poodavno ugašenog Atletskog saveza Jugoslavije, kao i naših atletskih statističara, članova Svetskog udruženja (ATFS), Jugoslavija ima ukupno 15 medalja, odnosno jedan bronzani trofej više od bilansa koji se nalazi na internet sajtu Evropske atletske asocijacije (EAA).

Reč je o bronzanoj medalji u skoku udalj Boruta Bilača (AK Postojna) iz Splita 1990. godine (8,09 metara). Njemu je taj trofej prvo bio oduzet zbog dopinga, a zatim i vraćen i budući da je SFRJ prestala da postoji i da je Bilač postao slovenački reprezentativac niko se nije više interesovao za njegov slučaj. Međutim, EAA kao osvajača „bronze” u Splitu vodi Holanđanina Fransa Masa, a drugi reprezentativac Jugoslavije u skoku udalj u Splitu Siniša Ergotić je sa 9. prebačen na 8. mesto...

Bilo kako bilo, Bilačev trofej ne krnji doprinos atletičara Srbije osvajanju „jugoslovenskih” medalja. Od četnaest nespornih trofeja samo tri nisu osvojili atletičari Srbije – „zlato” Lučana Sušnja, „srebro” Stanka Lorgera i „bronza” Nataše Urbančič. Istina, ukupno tri medalje na evropskim prvenstvima srpske atletičarke Vera Nikolić (dve) i Biljana Petrović osvojile su dok su branile boje klubova van Srbije, ali to ne umanjuje ukupan učinak srpske atletike u osvajanju medalja za Jugoslaviju na evropskim šampionatima na otvorenom.

--------------------------------------------------------------------------

Medalje Jugoslavije na evropskim prvenstvima

Zlatne medalje

Vera Nikolić (Morava, Ćuprija), 800 m (2:02,8), 1966.

Vera Nikolić (Dinamo, Zagreb), 800 m (2:00,0), 1971.

Lučano Sušanj (Kvarner, Rijeka), 800 m (1:44,09), 1974.

Miloš Srejović (Radnički, Kragujevac), troskok (16,94), 1978.

Snežana Pajkić (Morava, Ćuprija), 1.500 m (4:08,12), 1990.

Dragutin Topić (Crvena zvezda, Beograd), vis (2,34), 1990.

Srebrne medalje

Petar Šegedin (Partizan, Beograd), 3.000 m stipl (9:07,4), 1950.

Stanko Lorger (Kladivar, Celje), 110 m prepone (14,1), 1958.

Olga Gere (Vojvodina, Novi Sad), vis (1,76), 1962.

Nenad Stekić (Crvena zvezda), dalj (8,05), 1974.

Nenad Stekić (Crvena zvezda), dalj (8,12), 1978.

Biljana Petrović (ASK, Split), vis (1,96), 1990.

Bronzane medalje

Vera Nikolić (Dinamo, Zagreb), 800 m (2:02,6) 1969.

Nataša Urbančič (Kladivar, Celje), koplje (61,66), 1974.′

--------------------------------------------------------------------------

Sve nade u Oliveru Jevtić

U devetočlanoj ekipi Srbije na 19. prvenstvu Evrope u atletici najviše izgleda da osvoji medalju ima Olivera Jevtić.

Pre osam godina u Budimpešti Jevtićeva je bila blizu trofeja jer je u trkama na 5.000 i 10.000 metara osvojila četvrta mesta. Na prošlom šampionatu, pre četiri godine u Minhenu bila je šesta na 10.000 metara (odustala je u trci na 5.000 metara), a zauvek će ostati dilema da li je pogrešila što se nije opredelila za maraton.

U Geteborgu trčaće maraton i evropski stručnjaci s pravom je svrstavaju u najuži krug favorita za pobedničko postolje. Maratonska trka održaće se 12. avgusta, pretposlednjeg dana prvenstva, a Jevtićeva u Švedsku putuje 8. avgusta.

Ostale vestiArhiva