Pitanje upotrebe ćiriličnog pisma na računarima pojavilo se osamdesetih godina prošlog veka. Baš u to vreme obrada teksta i priprema materijala za štampu (DTP ili stono izdavaštvo) na kućnim računarima doživljavala je buran rast.

Pioniri u ovom poslu kod nas susreli su se s mnogim teškoćama, od kojih neki sežu do današnjih dana. Naime, naša slova ni i u latiničnom pismu nisu odgovarajuća, budući da ih strani proizvođači nisu uvrštavali u svoje fontove, pa su domaći autori bili primorani da ih sami prave. Tada je iskrsla još jedna nevolja – kodni raspored koji se, između ostalog, ogleda u rasporedu slova na tastaturi računara, a u suštini predstavlja raspored slova u tabeli svih znakova koje ima određeno pismo – font.

U rano vreme računarstva je, praktično, svaka ozbiljna izdavačka kuća koristila vlastiti raspored, a ostali korisnici tzv. juski (YUSCII) koji se pokazao veoma nepodesnim s pojavom Interneta, jer je naše slovo „ž” bilo na mestu znaka @, sastavnog dela svake elektronske adrese.

Nedaće su se uvećavale ako ste želeli da koristite pismo nepoznato u anglosaksonskoj grupi jezika, kao što je ćirilica.

Proteklih godina je ovo gotovo rešeno – uvođenjem tzv. otvorenih fontova (OpenType) svako pismo raspolaže svim znakovima, a na korisniku je da odabere željeni kodni raspored – na primer, srpsku ćirilicu ili latinicu i slova će se nesmetano pojavljivati.

Danas postoje brojna pisma koja uključuju ćirilična slova, ali stručnjaci ne vole da ih koriste, pre svega, zbog stava da su fontovi često tipografski neispravni. Nauka o izgledu slova je, zapravo, veoma složena i, u najkraćem, može se opisati kao dizajnersko rešenje kako jedno slovo sledi drugo s razmakom. Ako font nije dobro usaglašen, oko profesionalca će videti beline u tekstu, a obični čitalac će se više zamarati čitajući.

Iako većina fontova koji se u naše vreme isporučuju uz operativni sistem Windows XP (poput Time New Roman, Garmond, Verdana, Courier New...) ima ćirilične znakove, u stručnim krugovima ćete čuti da ti nisu tipografski podesni.

Dodatni prepreke prilikom upotrebe ogledaju se u savršenstvu naše ćirilice jer svaki glas ima svoji znak. Preslovljavanje latiničnog teksta u ćirilični nije jednostavna zamena znakova, pre svega zato što ćirilica ima slova „nj”, „lj”, „dž” koja se u latiničnom pismu unose kao dva znaka. To se premošćuje pomoću programa, čak je kompanija „Majkrosoft” za svoj najpoznatiji kancelarijski softverski paket Microsoft Office 2003 na svojoj veb stranici ponudila rešenje. Naravno, postoje i nezavisna, među kojima je najpoznatiji „ćirilizator”.

Direktan unos ćiriličnih slova s latinične tastature može da izazove izvesne smetnje zbog znakova koji izgledaju isto, a različito znače (na primer, „b”). Ćirilične tastature su, nažalost, u našim krajevima prava retkost.

Da vreme ćirilice u računarskom svetu dolazi, verovatno, najbolje svedoči poduhvat beogradske kancelarije „Majkrosofta” koja je ponudila srpski jezički paket za operativni sistem Windows XP i na latiničnom i na ćiriličnom pismu. Na taj način naše pismo je moguće koristiti u samoj bazi operativnog sistema, a izvesno je da će nove izdanja Windows-a i kancelarijskih programa imati ćirilične menije. Ohrabruje i činjenica da je sve više veb sajtova na ćiriličnom pismu.

Ostale vestiArhiva