Tradicionalnim paljenjem šest mina i svečanim okupljanjem u ugljenokopima, rudari 'Rembasa', najstarijeg i najvećeg rudnika mrkog uglja s podzemnom eksplotacijom u Srbiji, označili su početak obeležavanja 6. avgusta - Dana rudara Srbije.

Praznik je ustanovljen u znak sećanja na 6. avgust 1903. godine kada je u Senjskom rudniku, prvoj i najstarijoj jami u Srbiji i u sastavu 'Rembasa', počeo veliki štrajk rudara. Neposredan povod za štrajk u Senjskom rudniku 1903, 50 godina posle pronalaska i početka kopanja uglja u Senju, bilo je otpuštanje s posla trojice radničkih aktivista.

'Za devet dana štrajka, rudari Senjskog rudnika su izborili povratak na posao dvojice otpuštenih radnika, skraćenje radnog vremena i besplatan olaj za osvetljenje', zapisali su hroničari tog vremena. 'Rudarima je uvek bilo teško, težak posao, male plate, ali kao sada nikada im nije bilo teže', izjavio je predsednik Sindikata
'Rembasa' Zvonimir Žnider.

'Isplaćuju im se samo neto zarade i one kasne, duguje im se uplata doprinosa u iznosu oko milijardu dinara, ne mogu da overe zdravstvene knjižice, ne mogu da odu u penziju, iako su ispunili uslove. Rudari su sve stariji, jer niko neće u rudnike', rekao je Žnider.

Uz ocenu da je ugalj naš strateški energent, da uz sebe veže niz grana privrede, da zapošljava radnu snagu uglavnom sa privredno nerazvijenih područja, predsednik Upravnog odbora preduzeća za eksploataciju minieralnih sirovina Srbije Mirko Ivković istakao je da 'drzava malo vodi računa o rudnicima uglja'.

'Raspolažemo rezervama od oko milijardu tona kvalitetnog uglja u podzemnoj eksploataciji, a godišnje iz susednih zemalja uvozimo 800.000 do 1000.000 tona', rekao je Ivković i napomenuo da tu sudbinu dele i rudnici metala i nemetala, od kojih je većina od početka tranzicije zatvorena.

Naš ugalj je kvalitetan i ima tržište i primenu u industriji i širokoj potrošnji, dodao je Ivković i podsetio da je velika većina rudnika uglja u Evropi subvencionirana od države i da bi to trebalo da uradi i Srbija. Rudnici Javnog preduzeća podzemne eksploatacija, kojih je devet i zapošljavaju oko 4.300 radnika, u proces restruktuiranja su 'ušli nepripremljeni, bez mera koje su trebalo prethodno da budu preduzete', rekao je Ivković.

'Nisu uradjeni deobni bilansi s Elektroprivredom Srbije, nisu otpisani dugovi, kako je dogovoreno s Ministarstvom rudarstva i energetika i tadašnjim ministrom Kori Uovički, tako da su gubici premašili četiri milijarde dinara', istakao je Ivković.

Ukoliko se ne reše tih dugova, a velike su obaveze i prema zaposlenima, rudnici će teško ući u proces privatizacije, ocenio je ovaj ugledni rudarski stručnjak i rukovodilac. On je upozorio da je problem rudnika i 'nizak stepen mehanizovanosti, zbog malih i nepravovremenih ulaganja - oprema i tehnologija su veoma zastarele i iz toga se mogu teško iščupati, ukoliko država ne stvori uslove'.

Ostale vestiArhiva