BEOGRAD - Vlada Japana se zalaže za detaljnu istragu navoda iz izveštaja Dika Martija o trgovini organima na Kosovu jer je reč o istrazi koja je bitna pre svega sa stanovišta ljudskih prava - kaže u razgovoru za “Blic” japanski ambasador Tošio Cunazaki. On dodaje da su pregovori o Kosovu neophodni i da treba da počnu što pre jer će “dijalogom moći da se reše konkretne problemi i time poboljša standard života svih ljudi koji žive na Kosovu, uključujući i srpsku manjinu”.

Može li Srbija, koja teži da postane članica EU, da balansira između istoka i zapada ili ćemo morati da se opredelimo?
- EU nije samo ekonomska zajednica. Učlanjenje u Uniju znači postati zemlja koja poštuje fundamentalne vrednosti te zajednice i Srbija će morati po pitanju bazičnih stvari da stane na stranu Unije. Te činjenice Srbija mora da uzme u obzir u skoroj budućnosti. Ali s druge strane, danas nije doba hladnog rata, kada je istočni svet imao potpuno različita mišljenje o internacionalnim problemima od zapadnog. To praktično znači da ćete oko bazičnih pitanja, kada su u pitanju neke rezolucije na primer, morati da se složite sa EU koja neće tolerisati podeljena mišljenja, dok će postojati i ona druga pitanja o kojima ćete moći samostalno da odlučujete.

Gde vidite prostor za poboljšanje odnosa i saradnje Srbija i Japana?
- Japanska vlada je od 2000. godine asistirala Srbiji u tranziciji u tržišnoj ekonomiji, kulturi, zdravstvu, prevozu, snabdevanju vodom i strujom, što će i nastaviti da čini. To će sigurno i biti jedna od tema razgovora zvaničnika prilikom dolazeće posete predsednika Borisa Tadića.

U poslednjih 10 do 12 godina Japan je uložio više od 200 miliona evra u Srbiju. Planirate li nove donacije?
- Poslednja investicija Japana u Srbiji bila je donacija, a sada je naša vlada spremna da obezbedi zajam u nameri da odgovori na velike finansijske zahteve u Srbiji. I dalje smo spremni da sarađujemo sa srpskom vladom na ovaj način. Razgovarali smo sa Vladom o izboru projekta za koji će zajam biti namenjen i kada predsednika Tadić poseti Japan, biće doneta konačna odluka, ali jedan od projekata o kojem smo razgovarali jeste sistem za odstranjivanje sumpornih jedinjenja u isparenja iz TE „Nikola Tesla“.

Budući da ste donirali ogroman novac, kontrolišete li kako se on troši?
- Naša ambasada u Srbiji prati više projekata koje smo realizovali i generalno govoreći, nije bilo velikih problema. Autobusi koje smo donirali u dobrom su stanju i održavaju ih kako treba, a isto važi i za medicinsku opremu, koja uključuje i 39 mamografa, pa nije greška reći da smo zadovoljni saradnjom.

Donedavno je bila samo jedna velika investicija japanskih firmi u Srbiji „Japan tobaka“, a onda je najavljen i dolazak „Panasonika“ u Svilajnac. Da li je „Panasonik“ povukao nove investitore?
- „Panasonik“ je produkciju pokrenuo tek početkom ove godine, ali budući da se radi o veoma tipičnoj japanskoj kompaniji, sve druge kompanije u Japanu pažljivo prate kako će raditi ova nova fabrika, hoće li biti zadovoljni sa uslovima i rezultatima rada u Srbiji. Uspeh „Panasonika“ u Svilajncu je ključ za buduće investicije iz Japana, ali siguran sam da i bez toga ima sve više zainteresovanih japanskih kompanija. Upravo dolazi i misija japanskog Udruženja proizvođača mašina u Srbiju i to je veoma važno jer se ona sastoji od bivših generalnih i sadašnjih generalnih direktora velikih japanskih kompanija.

Ekonomija Japana je jedna od najjačih u svetu. Šta Srbija može da nauči od vas?
- Posle Drugog svetskog rata japanska vlada je pokušala da forsira izvozno orijentisanu industriju. Ulagalo se u obrazovanje i u razvoj nauke i tehnologije i upravo je to ono odakle srpska vlada može izvući lekcije.

Ostale vestiArhiva